BEČ - Odlazeća godina po privredu Austrije bila je obeležena krizom koja se vratila i posebno pogodila koncerne, tržište rada i štediše.
Početkom godine ekonomski instituti prognozirali su privredni rast od 1,7 odsto, a 12 meseci kasnije, kao što često biva, usledilo je otrežnjenje. Naime, privredni rast iznosio je svega 0,3 odsto, a pred kraj godine pretila je čak i recesija.
Razlozi za ovu situaciju se moraju potražiti pre svega u Austriji, jer nisu sprovedene nikakve reforme, podvlači štampa, dodajući da su uzroci i u geopolitičkim krizama i širom sveta slabom privrednom rastu.
Loše ekonomske rezultate, pre svih, su osetili nezaposleni, čiji je broj porastao na više od 400.000, najveći broj od Drugog svetskog rata. Koncerni su bili suočeni sa umanjenom potražnjom, investicije su odlagane i tako su nedostajali impulsi po tržište rada.
Mnoga preduzeća morala su da umanje svoje prognoze, pre svega banke, jer su bile suočene sa izostankom naplate kredita, opadajućim poslom i strogim merama bankarskih nadzornih tela.
Ni klijenti banaka nisu imali laku i uspešnu godinu. Loši privredni rezultati su naveli Evropsku centralnu banku na smanjenje kamata na rekordno nisku vrednost od 0,05 odsto. To se odrazilo i na realnu privredu, zbog čega su štediše veliki gubitnici, jer za kraća oročenja više gotovo da ne dobijaju nikakvu kamatu.
Krediti su, međutim, postali jeftiniji, kao i naftni derivati usled pada cene sirove nafte.
Godinu, iz oblasti privrede, obeležio je i prevremeni odlazak generalnog direktora austrijskog naftnog koncerna OMV Gerharda Rojsa. Nakon internih rasprava Rojs je sredinom oktobra odlučio da se prevremeno povuče sa čela OMV. On će koncern napustiti sredinom iduće godine, a uz njega OMV napušta i šef za gasni sektor Peter Gloren. OMV nije suočena samo sa problemom odlaska čelnika, već i sa odlukom ruskih vlasti o obustavljanju projekta gasovoda Južni tok, na koji je računao ovaj koncern.
