BEČ - „Ležim na klupi za mučenje, dok je moja glava fiksirana sajlom, da jedva mogu da je pomerim centimetar. Dirk me bičuje po zadnjici tako jako, da gubim vazduh...”, ovo je samo par rečenica teksta koji nije objavljen u nekom sado-mazo časopisu ili hardcor verziji “Pedest nijansi sive”, već se nalazi u besplatnom studentskom listu Junik (Unique).
U štampanoj verziji ovog studentskog biltena, koji se inače šalje na adrese oko deset hiljada studenata, zaista se nalazi sado-mazo priča dva homoseksualca. Očigledno se redakcija, koja je nekada bila vrlo ozbiljna po pitanju tema, odlučila da više ne štampa članke koji će studente informisati o zapošljavanju, studiranju i druge korisne informacije, već da napravi “foru” i objave gej sado-mazo priču.
Tim internet stranice “schwarzbuchoeh.at” se raspitao koliko košta štampanje ovog lista i dobili su informaciju da na godišnjem nivou dobijaju 158.000 evra, što je 16 odsto godišnjeg budžeta bečkog školstva. Roditeljima studenata bečkog univerziteta se odbija od poreza, kako bi se finansirale ove novine.
Urednici novina “Junik (Unique)” nisu bili dostupni za komentar, a poslednji put njihova internet stranice ažurirana je 2012. godine. Zanimljivo je i da ne možete da otkažete prijem ovih novina, jer svi studenti pri upisu na fakultet, koji imaju prebivalište u Beču, dobijaće na kućnu adresu ove novine, hteli to ili ne.
“Činjenica da najverovatnije većina novina i pre nego što budu otvorene završi u kanti za smeće, očigledno ne smeta Bečkom univerzitetu”, zaključuje svoju kritikuje Švarcbuh (Schwarzbuch).
(M. Ć.)
