BEČ - Austrijska vlada priprema predloge zakona kojima će pooštriti uslovi dobijanja i trajanja azila.
Suočena sa sve većim brojem azilanata, Austrija se odlučila za rigorozniji administratvini pristup. Jedan od predloga je da će oni koji dobiju azil dobijati dozvolu za boravak u Austriji na najduže tri godine. Dovođenje članova familije biće im dozvoljeno samo ako ih mogu finansirati.
Posle tri godine je neophodno da azilant ima neto mesečna primanja od barem 872 evra. Ako živi u bračnoj zajednici par mora imati ukupan neto prihod od najmanje 1.308 evra mesečno, a za svako dete još 135 evra vlastitih mesečnih primanja. Pored toga, moraće imati i adekvatan stan (ugovor o najmu) i zdravstveno osiguranje.I ubuduće će Austrija odobravati status azila ljudima koji su proganjani individualno, zbog svoje rase, religije, nacije, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog uverenja.
Nastaviće se i sa praksom pomoći i zaštite lica kojima zahtev za azilom nije odobren, jer nisu progonjeni iz navedenih razloga, ali im preti neka druga, opšta životna opasnost u zemlji porekla, zbog opteg nasilja i slično. Drugim rečima, lica sa subsidijarnom zaštitom imaju privremenu zaštitu od proterivanja iz Austrije, uprkos činjenici da im je odbijen zahtev za azilom.
Ono šta se zakonskom izmenom namerava jeste dužina boravka u Austriji onima kojima je odobren azil. Dosad je to bilo u pravilu neograničeno, ali se status mogao ukinuti, ako je u roku od pet godina prestala opasnost od progona u zemlji porekla. Međutim, dosad nije bilo zakonski obavezno ispitivanje ovakvih okolnosti, pa se to nije ni radilo. Predlogom novog zakonskog rešenja bi se azil odobravao na tri godine. Posle ovog perioda bi austrijski nadležni organi bili obavezni da sistematski analiziraju stanje u državi porekla azilanta i odlučivati da li će mu produžiti dozvolu boravka u Austriji ili ne.
Johana Mikl-Lajtner (Johanna Mikl-Leitner, ÖVP), austrijska ministarka unutrašnjih poslova, kaže da je predlog novog zakona napravljen zato da se pruži zaštita ljudima kojima je ona neophodna.
"Međutim, ono sa čime se sada suočavamo nije više potraga za zaštitom, nego za ekonomski najatraktivnijom zemljom. Za to nemam nimalo razumevanja. Neophodno je zato da se naši zakoni usredsrede na srž prava na azil. Novi zakon zato ponovo budi svest da pravo na azil ne može biti pretvoreno u instrument doseljavanja. Reč je o vremenski ograničenoj zaštiti, ni manje, ni više."
