Svakog jutra u pola šest, pevac počinje da kukuriče, budeći prerano građane koji tek kasnije trebaju na posao i đake kojima još nije vreme za školu. Iz nepoznatog razloga, nekim danima petao se javlja teko oko sedam ujutu.
U dane vikenda, kukurikanje još više nervira komšije pa su se žalile nadležnima, koji su utvrdili da pevac ima na raspolaganju veliko dvorište, po kojem slobodno šeta. Ovo imanje je okruženo višespratnim stambenim zgradama pa petao ima brojnu publiku.
Novinari bečkog Kurira izašli su na lice mesta da čuju koliko stvarno petao smeta građanima i utvrdili da neki ne mogu da smisle pernatog komšiju.
Međutim, ima i onih koji kažu da im je simpatično što mogu da čuju jutarnje kukurikanje, i da im to stvara ugođaj "kao da su na selu". Jedan komentator na internetu je napisao: "Budimo srećni što u gradu imamo barem delić prirode, zajedno sa ovim živim bićem. Ionako je sve zabetonirano." Suprotno ovome, drugi piše: "Takva živina može biti problem. Uskoro ćemo imati koku na ražnju, ili u supi."
U policiji kažu da na području grada nije zabranjeno držati perad, ali da žalba zbog kukurikanja kao zvučnog uznemiravanja može biti utemeljena. Glasno kukurikanje nije nešto što stanari moraju da prihvate kao "uobičajen zvuk za okolinu" u kojoj žive.
