Oko 6.000 ljudi iz celog sveta prisustvovalo je svečanosti kojom se priseća na žrtve i oslobađanje logora Mauthauzen. Predsedavajući Komiteta Mauthauzen Austrija Vili Mernji podsetio je da je u ovom logoru solidarnost bila važna za preživljavanje, na primer kroz brigu o bolesnim logorašima, ali i u razotkrivanju nacističkih doušnika. Preživeli su nam pokazali šta može da znači solidarnost.
"Morali bi se postideti ako bi tim ljudima rekli da to danas nije moguće", naglasio je on.
Mernji je, s tim u vezi, zatražio pravu međunarodnu solidarnost za ljude koji od rata beže u Evropu, dodajući da su evropske vlade trenutno samo solidarne u odvraćanju pogleda. Ovogodišnja ceremonija bila je nešto drugačija nego proteklih godina, i sve delegacije udruženja logoraša iz više zemalja sveta, među kojima i udruženje iz Srbije, okupile su se na glavnom trgu za apel, umesto da defiluju jedna za drugom, te su isti trg napustili zajedno, u simboličnom činu podsećanja na oslobađanje logora.
Među govornicima, ispred udruženja bivših logoraša Mauthauzen iz Beograda, bila je Tamara Ćitić. I u ovom aktu oni su ukazali na strašne sudbine izbeglica, pošto su učesnici nosili letke u znak sećanja na migrante koji su se udavili u moru u pokušaju da se domognu Evrope. Zvaničnu Austriju su na ceremoniji predstavljali predsednik Hajnc Fišer, ministar unutrašnjih poslova Volfgang Sobotka, odbrane Hans Peter Doskocil, pravde Volfgang Brandšteter i socijalnih pitanja Alojz Šteger.
Srpska delegacija, predstavnici ambasade Srbije u Austriji, kao i srpskih klubova i udruženja položili su venac na spomenik jugoslovenskim žrtvama. U ime bivših zatvorenika govorio je Milan Kovljanin, ispred ambasade Srbije u Beču ministar savetnik Goran Bradić, kao i državni sekretar u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja Dragan Popović. Večita je borba dobra i zla. Nije fašizam pobeđen, samo je poražen 1945. godine. Svedoci smo ovih dana upravo ovde u Austrije, da mu se daje počast, dok mi obeležavamo pobedu borbe protiv tog istog fašizma.
Zabrinuti smo, ali verujemo da Evropa vidi šta se dešava. Verujemo da će razum prevladati, poručio je Popović. Posle završetka ceremonija obeležavanja počasti našim žrtvama, krenulo se na polaganje venaca i cveća na spomenike drugih država, kao i na spomen ploču našim zemljacima koji su ostavili kosti na ovom zlogasnom mestu pored Dunava.
Brojne delegacije evrospkih zemlja su im odale počast, među njima je bila i delegacija Albanije. Inače, delegacija iz Srbije dan pre Mauthauzena je položila venac i cveće na pomoćne spomenik u logorima Ebenze i Guzen, kao i u Ašahu.
Odata je počast i srpskim vojnicima i zarobljenicima koji su nasradali u toku Prvog svetskog rata a sahranjeni su na italijanskom vojnom gorblju u Rajfendorfu kod Mauthazena - njima u čast gradi se spomen kapela. Na marginama komemoracije u Mauthauzenu predstavljena je Knjiga sećanja, štampana na nemačkom i engleskom, a u internet izdanju je objavljena na 14 jezika.
Uz spiskove, u posebnom tomu biće objavljene biografije 300 logoraša koji su umrli u Mauthauzenu ili logorima, koji su bili u njegovom sastavu, a među kojima će biti i Srba. U delu od tri toma rekonstruisan je identitet 84.270 žrtava. U Mauthauzenu i njegovih 49 spoljnih logora bilo je internirano oko 200.000 ljudi, a najmanje 90.000 je ubijeno ili je umrlo u njemu.
