Pored Austrije, žuti karton iz Brisela dobile su i Francuska, Litvanija, Mađarska i Rumunija, ali samo zbog delimičnog sprovođenja prava Unije na slobodno kretanje radnika, dok su Danska, Estinija, Grčka, Luksemburg, Portugalija, Češka i Kipar u potpunosti zanemarili svoju obavezu sprovođenja jednog od osnovnih načela Evropske Unije.
Komesarka Evropske Unije za socijalna pitanja Marijan Tisen (Marriane Thyssen) navodi da mobilnost radne snage predstavlja prioritet briselskog organa, te da ovo pravo treba sprovesti na organizovan i regularan način.
Važeći propisi Evropske Unije predstavljaju uslove, pod kojim građani EU imaju pravo na rad u drugoj državi članici. Međutim komisija kao problem navodi da ovi propisi često ne budu sprovedeni, kao i da nisu uvek jasni i pošteni, jer su dotični zakoni stupili na snagu pre dvadeset godina, kada je mobilnost radne snage bila znatno manja, te nisu zaista savremeni.
