"Moramo hitno da donesemo mere koje bi naš socijalni sistem učinile pravednijim i to tako da ponovo bude isplativije radite nego živeti od socijalne pomoći, a pre svega moramo da zaustavimo useljavanje u naš socijalni sistem“, rekao je austrijski kancelar Sabastijan Kurc (ÖVP).
Tako će ubuduće građani Evropske unije u Austriji tek posle pet godina boravka moći da steknu pravo na socijalnu pomoć. Dosada su građani EU imali pravo na pomoć u slučaju da njihova primanja ne dostižu osnovnih 863 eura.
"Od 2012. broj primalaca socijalne pomoći povećao se za 60 posto. Posebno je zastrašujuće ako analiziramo kako su po Austriji raspoređeni primaoci pomoći: njih preko 50 posto živi u Beču. A od toga su preko 50 posto strani državljani“, rekao je Kurz.
Od isplate finansijske osnovice, pri čemu je u tu svotu uključena i subvencija stanarine, 300 evra će ubuduće biti vezano uz određene uslove koje austrijski mediji doživljavaju kao diskriminaciju stranaca. Uslov za primanje tog dela socijalne pomoći je završena austrijska osnovna škola ili minimalno poznavanje nemačkog jezika na nivou B1 ili engleskog jezika na nivou C1. Ovaj uslov se uvodi i za one koji već sad primaju socijalnu pomoć.
Mediji pišu da bi ova mera mogla da bude u suprotnosti sa zakonima EU prema kojima podnosioci zahteva za azil imaju pravo na jednaku socijalnu pomoć kao i ostatak stanovništva. Smanjivanje sredstava je predviđeno i za porodice sa više dece pri čemu pomoć za prvo dete ostaje na istom nivou kao i dosad, ali se već od drugog deteta pomoć znatno smanjuje što je, prema prvim reakcijama, u praksi upereno upravo protiv mnogobrojnih useljeničkih porodica.
Vicekancelar i predsednik desno-populističke Slobodarske stranke Austrije (FPÖ) Hajnc Kristijan Štrahe dodao je kako su reforme potrebne zbog "eksplodirajućih troškova“ socijalnog sistema.
Vlada je posle stupanja na vlast krajem prošle godine najavila ograničenja pri useljavanju i uvođenje mera koje bi Austriju učinile "manje atraktivnom".
Kurir.rs/Dnevnik.hr
Foto printscreen Tweet
NE PROPUSTITE
