On je, u izjavi novinarima na marginama biskupske konferencije u Marijacelu, rekao da su pravila, koje je za ovogodišnje okupljanje naložila nadležna rimokatolička dijeceza Gurk-Klagenfurt, već donela poboljšanje.
Konačnu odluku o tome da li će komemoarcija moći da bude održana i iduće godine mora doneti ta dijeceza. Za sada je još nejasno kada će biti doneta odluka, a njen dosadašnji biskup Alojz Švarc 24. juna se seli u Sankt Pelten.
Dok novi biskup ne preuzme dijecezu, nju će voditi administrator.
Šenborn je rekao i da hrvatska biskupska konferencija u Blajburgu želi verski obred sećanja na poginule, a ne poličku manifestaciju.
Hrvatski biskupi su, prema njegovim rečima, bili zahvalni zbog jasnih pravila koje je naložio biskup Švarc.
Za to što su i pored tih pravila ponovo bili desničarski simboli prisutni na komemoraciji, delimično je krivo i austrijsko pravosuđe, koje neke od njih ne zabranjuje, dodao je on.
Šenborn je rekao da je želja crkve da austrijska vlada pooštri svoje zakone.
On je istakao da vidi nešto pozitivno u debati o Blajburgu, jer ona prestavlja podsticaj Hrvatskoj da se suoči sa svojom istorijom.
"I u Austriji je trebalo mnogo vremena kako bi se suočili sa svojom istorijom. Hrvatska je na redu. To je veoma težak, bolan, ali hitno potreban proces", podvukao je on.
Komemoracija u Blajburgu je iz godine u godinu na meti kritike javnosti u Austriji, jer se, kako kritičari navode, radi o najvećem skupu ekstremnih desničara i fašista u Evropi.
I ove godine, i pored zabrane crkve da se komemoracija pretvori u politički skup, bilo je ustaških simbola, a austrijske vlasti su podigle i optužnicu protiv više državljana Hrvatske, koji se nalaze u zatvoru do suđenja.
Kurir.rs/Tanjug Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
