Knajslova je na konferenciji za štampu, na kojoj je rezimirala spoljnopolitičku aktvnost Austrije u prošloj godini, izrazila zadovoljstvo što su za vreme predsedavanja Austrije EU otvorena nova poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije i Crne Gore.
Međutim, istakla je da nije bilo lako pridobiti podršku za evropsku perspektivu zemalja Jugoistočne Evrope, kao što su Srbija ili Albanija, i druge, u Hagu ili Parizu.
"Umor koji je prisutan već je poznat. Lično sam osetila u razgovorima koje sam vodila od proleća da su kod mojih partnera u zapadnoevropskim zemljama izbori za Evropski parlament bili veoma blizu. Nama je taj region geografski, istorijski i ljudski bliži, što nije slučaj za Holandiju ili Francusku", rekla je.
Ona je podvukla da je veoma teško uveriti Holanđane i Francuze da je Jugoistočna Evropa deo Evrope.
"Ja nikada ne govorim o Zapadnom Balkanu, jer ne volim tu reč, koja je veštački pojam. Pored toga Balkan se shvata negativno izuzev ako je reč o hrani. Politički ima negativnu konotaciju. Dosledno govorim o Jugoistočnoj Evropi i za mene je Muzej savremene umetnosti u Beogradu deo Evrope, za mene je Filharmonija Sarajeva deo Evrope. Osećam se možda privrženija tom regionu na osnovu geografskog položaja nego neko, na primer, u Belfastu", objasnila je Knajslova.
Dodala je i da njeno "evropsko-političko srce" jasno kaže da se ne može Jugoistočna Evropa ostaviti po strani u vakuumu, ali istovremeno i razume da u Holandiji ili Francuskoj postoje drugačija viđenja. Zato je apelovana na francuskog i holandskog kolegu da se prisete prošlosti.
"Bili ste oni koji su geopolitički uvek razmišljali u većim kategorijama. Podsetila bih na Miterana 80-tih godina. Niko tada nije želeo zemlje Mediterana, koje su neposredno izašle iz vojnih dikatatura. Francuzi su bili ti koji su ih uveli u EU, oni su bili ti koji su se trudili i oko Rumunije. Neophodno je uvek primeniti onu praksu koja već postoji", poručila je Knajslova.
Kurir.rs/Tanjug
Foto:
