BEOGRAD - Nebojša i Jelena Ognjanović Roditelji preminule devojčice Tijane, mogli bi se suočiti sa tužbom donatora koji su im uplaćivali novac za lečenje njihove ćerke u Americi, navodi advokat Dragoslav Ćetković.
On kaže da kada postoji osnov davanja, a to je lečenje deteta, to predstavlja osnov ugovora. kada iz bilo kog razloga otpadne taj osnov davanja, sva ta davanja se poništavaju pred sudom.
"To je stvar obligacionog prava. Znači pristajanje da dam pomoć je otpalo, taj novac se ne može zadržati. Kada bi porodici objasnili da je to pravno pitanje koje se razrešava tako da svaki davalac ima pravo da traži preko suda vraćanje novca, porodica bi morala da se zamisli nad mogućnosti da ih tuži 50 ili 100 donatora i da im se proda imovina, jer će izgubiti sporove i vraćaće novac sa kamatama. Tada će oni brzo otvoriti račune i opravdati ono što se može opravdati", objašnjava advokat.
On kaže da nema raspodele zaostavštine, jer se sa prvom tužbom, koju bilo ko od donatora podnese, već stavlja privremena mera blokade tih sredstava na računu. Međutim, ovaj advokat kaže i da oni nisu nikoga prevarili: tražili su za dete i dobili su za dete, pa nema mesta za krivični postupak zbog prevare.
Radica Jovanović iz udruženja za teško obolelu decu "Dobra vila za vas", kaže da su kao posledica ovog slučaja sve pokrenute akcije za pomoć drugoj deci - stale. Ipak, Jovanovićeva dodaje da očigledno da su neke akcije zloupotrebljene.
"Za nekoga se godinama skuplja novac i u početku je potrebno 50.000 evra, posle dva meseca potrebno je 80.000, a zatim je skupljeno 90.000 evra, ali trebo još 50.000... Nikada kraja tim apelima. Primetila sam da kad neki ljudi pokrenu apel za pomoć, u jednom trenutku samo vidite da majka više ne radi, a onda ni otac", primećuje Radica Jovanović.
O ovakvom "licitiranju novcem" koje unosi zabunu u humanitarne akcije, komentarišući slučaj Tijane Ognjanović, govorio je i direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje prof. dr Momčilo Babić.
On se požalio da su njega i ministarku zdravlja, u vreme trajanja akcije, mediji prozivali da ništa ne rade u pogledu Tijane Ognjenović, a kako kaže, radilo se "o licitiranju sredstvima od 200.000 do milion dolara".
"To su bili zapanjujuće visoki iznosi koje za lečenje samo jedne osobe ne mogu da se izdvoje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Nijedan zdravstveni sistem u svetu ne može da odvoji toliko novca, a naročito ne naš, koji se bori sa mnogim problemima", kaže dr Babić.
Ovaj slučaj ponovo ukazuje na potrebu da se hitno donese sistemsko rešenje, to jest da se zakonom uredi humanitarno prikupljanje novca na privatne račune ili da se napravi fondacija ili poseban fond, odvojen od RFZO, nad kojim će ovlašćeni organi imati kontrolu.
Šabić: Moralne obaveze pretvoriti u zakonskeJavnost rada i odgovornost uslovi su da se humanitarne akcije zaštite od zloupotreba, smatra Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.Država treba da učini više da se smanji potreba za prikupljanjem novca za nečije lečenje u inostranstvu, a jedan od načina jeste da za te namene formira svoje fondove, ističe Šabić.On kaže da bi privatni računi preko kojih se prikuplja novac građana za nečije lečenje u inostranstvu morali da budu dostupni javnosti, kao i da bi ta obaveza, koje je sada samo moralna, trebalo da se pretvori u zakonsku."Gde god se prikuplja novac građana, bez obzira na to po kom osnovu, principi moraju da budu transparentnost i odgovornost", izjavio je Šabić ističući da mu izgleda kao neosporna moralna obaveza da se novac građana koji je ostao na privatnom računu kao nepotrošen vrati, da bi neko drugi dobio priliku da se leči.
