Bosna i Hercegovina nekad je imala sve četiri vrste, ali nemarom stanovništva, kako navode ornitolozi, sve jedinke su uništene.
U okviru tog projekta prve ptice su puštene u Bugarskoj, a ornitolog Tarik Dervović je kazao da treba hitno raditi na tome da lešinare koji dolete u BiH ne dočekaju otrovi.
"Moramo raditi na podizanju svesti o važnosti lešinara, da to nisu opasne ptice, nego veoma bitna karika u prirodi. Ne znamo kolike su šanse da dolete ovi iz Bugarske, koji su pušteni na početku projekta, ali u nastavku aktivnosti i u procesu puštanja u susednim državama, pa i kod nas moramo povesti računa", naveo je Dervović.
Podseća da je BiH bila jedna od tri države u Evropi koje su imale sve četiri vrste lešinara, uz Grčku i Španiju. Ističe da su bradan, beloglavi sup, crkavica i crni lešinar vrste su koje su nekada letele bosanskim nebom.
"U Blagaju su se do 1991. godine gnezdili beloglavi supovi, tada je od trovanja stradalo 30 odraslih gnezdećih ptica i to je bila poslednja populacija lešinara koja se gnezdila kod nas. Ne sme nam se više desiti ovakva greška", poručio je Dervović.
U Bugarskoj je pušten crni lešinar, što Dervović smatra istorijskim trenutkom za tu, ali i za ostale države Balkana.
"Ovim projektom ćemo raditi na zaštiti svih divljih životinja od trovanja, s fokusom na lešinare, i na taj način napraviti sigurno područje za povratak ovih veličanstvenih ptica u naše krajeve", naglasio je Dervović.
Lešinari su najbolji čistači u prirodi, jer jedu strvine i na taj način sprečavaju zaraze te doprinose ispravnom funkcionisanju ekosistema. S obzirom na to da nemaju prirodnih neprijatelja, dodaje Dervović, trovanje je najveći razlog izumiranja ove vrste.
Na liticama iznad Blagaja do velikog trovanja 1991. godine živele su dve kolonije. Jedna je bila iznad vrela reke Bune u prednjem delu, a druga u kanjonu prema pećini.
Kurir.rs/Avaz.ba Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
