PO SAVETU ADVOKATICE: Đukanović odbio da odgovara na pitanja o privatizaciji Telekoma

Zbog čega je država prodala većinski paket akcija nekada izuzetno profitabilnog državnog Crnogorskog Telekoma, zašto je prihvaćena ponuda mađarske kompanije uprkos negativnom izveštaju tadašnje Tenderske komisije, da li su članovi njegove porodice imali poslovne aranžmane u tom poslu – samo su neka od pitanja na koja je bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović juče odbio da odgovara pred sudijom za istragu podgoričkog Višeg suda Goranom Šćepanovićem.

Bivši šef države juče nije odgovorio ni na pitanje da li je odluka o isplati kontribucije manjinskim akcionarima pratila budžetske procedure za tu godinu, ali ni šta je bio razlog da se država obaveže da obezbedi dodatnu kontribuciju manjinskim akcionarima.

Izvori redakcije tvrde i da su na početku saslušanja Đukanović i njegova advokatica Vujanović naglasili da neće odgovarati na pitanja, jer ih nisu dobili, nakon čega im je sudija ista uručio…

„Rekla sam Milu Đukanoviću“…

„Rekla sam Milu Đukanoviću da se apsolutno ni na jednu reč iz tog podneska ili na pitanje zaštitnika imovinsko-pravnih interesa ne izjašnjava, jer bi time dao legitimitet ovome. Mi nismo trebali to da uradimo“, kazala je advokatica, a nekadašnja sutkinja, Svetlana Vujanović novinarima ispred Višeg suda.

Prema rečima Vujanović, Vlada Crne Gore preuzela je ulogu državnog tužilaštva, a takvo postupanje je, ocenjuje ona, nedopustivo mešanje politike u pravosuđe. Saslušanje je zatražila kancelarija Zaštitnika imovinsko-pravnih interesa, nakon što je Specijalno državno tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Vujanović je navela da se tokom svoje 40-godišnje sudijske karijere, od osnovnog do Vrhovnog suda, kao i advokatske prakse, nije susrela sa sličnom situacijom. „Država ima svoje organe – Vladu, državno tužilaštvo, Skupštinu – i svako radi svoj posao u okviru svojih nadležnosti. Nijedan od tih organa ne može preuzimati nadležnosti onog drugog“, kazala je Vujanović.

Tvrdi da je Vlada izvršila protivzakonit uticaj na Zaštitnika imovinsko-pravnih interesa kako bi preuzeo krivično gonjenje, što je, prema njenoj oceni, moglo predstavljati krivično delo protivzakonitog uticaja.

Vujanović tvrdi da Zaštitnik postupa u okviru ovlašćenja propisanih Zakonom o državnoj imovini i Zakonom o državnom tužilaštvu, ali da tim propisima, kako tvrdi, nije predviđeno da može preuzeti krivično gonjenje.

„Mržnja ne može biti osnov za preduzimanje krivičnog gonjenja“, poručila je ona, dodajući da smatra da je postupanje u ovom slučaju motivisano političkim razlozima.

Vujanović je ukazala i na to da se, prema njenom tumačenju, kod krivičnog dela primanja mita ne može govoriti o oštećenom licu koje bi preuzelo gonjenje umesto državnog tužilaštva. Ona je poručila da očekuje da sud zaustavi „političko mešanje u pravosuđe“.

Krivičnu prijavu MANS-a specijalni tužioci su u radu imali sedam godina, ali su u leto prošle godine utvrdili da je nastupila apsolutna zastarelost, što je potvrdilo i Vrhovno državno tužilaštvo, postupajući po žalbama MANS-a i države, u septembru 2025. Vlada je početkom oktobra prošle godine zadužila kancelariju Zaštitnika da preduzme krivično gonjenje u svojstvu supsidijarnog tužioca u ime države. Sudija za istragu najpre je odbio predlog da, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, sprovede dokazne radnje – sasluša aktere iz predmeta „Telekom“. Krivično vanpretresno veće Višeg suda u maju je naložilo sudiji za istragu da ponovo razmotri predlog Ćirović i sasluša aktere privatizacije nekadašnjeg Crnogorskog Telekoma, naglašavajući da nije nastupila apsolutna zastarelost za krivično delo primanje mita.

Kad nije tužilaštvo, novinari da provere

Iako je poslušao savet advokatice i pred sudijom Šćepanovićem odbio da odgovara na pitanja, Đukanović je pred novinarima tvrdio da odbacivanje prijave zbog zastarelosti ne smatra uslugom koja mu je učinjena, ističući da tužilaštvo nije iskoristilo mogućnost da od 2019. do 2025. godine ispita svaki detalj prijave i zauzme stav o tome da li je bilo kršenja zakona.

„Da je to urađeno, mi danas ne bismo bili ovde i ne biste imali ovu dilemu koju postavljamo“, kazao je Đukanović.

On tvrdi da je privatizacija Crnogorskog Telekoma sprovedena u skladu sa ustavno-pravnim sistemom Crne Gore i međunarodnim demokratskim i pravnim standardima.

Đukanović je kazao da postoji obimna dokumentacija o sprovedenom postupku i pozvao novinare da je provere, navodeći da bi se ona mogla nalaziti u arhivu Vlade ili Državnom arhivu na Cetinju.

Poručio je da je spreman da preuzme odgovornost ukoliko se utvrdi da je tokom privatizacije bilo kršenja zakona ili primanja mita.

Dodao je da u dokumentaciji, prema njegovim rečima, nema ničega što bi potvrdilo navode o korupciji.

„Postoji samo jedno ogoljeno, ništavno, primitivno politikanstvo“, ocenio je bivši predsednik.

Komentarišući navode iz američkog sudskog postupka iz 2011. godine, prema kojima je konsultantski ugovor bio sklopljen radi primanja mita od crnogorskih zvaničnika i članova porodice jednog visokog zvaničnika, Đukanović je ponovo pozvao novinare da se upoznaju sa dostupnom dokumentacijom. Tvrdi da je Okružni sud u Njujorku tada saopštio da se američka Komisija za hartije od vrednosti i berzu, kao nadležna institucija, ranije bavila prijavom o korupciji koja se odnosila na privatizaciju Telekoma u Severnoj Makedoniji, a ne Crnoj Gori.

Prema njegovim rečima, tokom nastavka postupka pred tim sudom priča o korupciji u vezi sa slučajem Crne Gore potpuno je isključena.

Kazao je da, uprkos uverenju da je reč o pokušaju zloupotrebe suda, nije želeo da se ne odazove jučerašnjem pozivu.

„Odazvao sam se i ovog puta, iako imam snažan utisak da je reč o pokušaju zloupotrebe jedne državne institucije, u ovom slučaju suda. Smatram da je to politički nastavak obračuna sa mnom i politikom koja je konstituisala i dugo vodila drugačiju, građansku Crnu Goru, zasnovanu na evropskim vrednostima“, rekao je Đukanović.

Saslušanja u ovom slučaju se nastavljaju.

Predmet godinama bio u tužilaštvu

Državna kompanija Crnogorski Telekom prodata je 2005. godine „Mađar Telekomu“ za 114 miliona, od čega su tri miliona izdvojena za dotaciju otkupa akcija manjinskih akcionara. U martu 2014. godine, ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zvanično je potvrdila da je njihova Komisija za hartije od vrednosti i berzu (SEC) došla do dokaza da je bilo podmićivanja u Crnoj Gori u slučaju privatizacije Telekoma. U aprilu 2015. godine, tužilaštvo je dobilo dokumentaciju iz SAD. Od te 2015. godine pa do početka 2019, specijalni tužioci objašnjavali su da čekaju prevod te dokumentacije...

Bivši glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić, sada optužen za krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i zloupotreba službenog položaja, tvrdio je početkom 2019. da Milo i Ana Đukanović nisu uključeni u malverzacije oko prodaje Crnogorskog Telekoma...

I suspendovani specijalni tužilac Saša Čađenović je u tom predmetu postupao od 2019. do kraja 2022, kada je uhapšen. Tužilački savet je dva dana nakon hapšenja doneo odluku o privremenom udaljenju tužioca Čađenovića, jer je protiv njega pokrenuta istraga za delo koje ga čini nedostojnim za vršenje tužilačke funkcije.

Istraga, a potom i optužnica protiv Čađenovića, podignuta je zbog optužbi SDT-a da je prikrivao izvršioce najtežih krivičnih dela, odnosno nije pokretao krivične postupke protiv vođa kavačkog klana, ali i bivšeg tajnog agenta Petra Lazovića.

Zbog toga što je godinama držao u fioci dva predmeta, uključujući aferu „Telekom“, sve dok nisu zastareli, suspendovani specijalni tužilac Čađenović je u aprilu ove godine kažnjen smanjenjem plate za 40 odsto tokom pola godine i zabranom napredovanja na dve godine. Tu odluku donelo je Disciplinsko veće Tužilačkog saveta, navodeći da je Čađenović počinio teži disciplinski prekršaj.

(Kurir.rs/Vijesti)