Najnovije vesti

NIJE ŠTO JA NE VERUJEM U VAS, NOVOGORCE, VEĆ ŠTO VI NE VERUJETE U SEBE! Mihailo Medenica: Crnogorstvo je moje srpstvo vaskrsno!
Foto: Mihailo Medenica

Kolumna

NIJE ŠTO JA NE VERUJEM U VAS, NOVOGORCE, VEĆ ŠTO VI NE VERUJETE U SEBE! Mihailo Medenica: Crnogorstvo je moje srpstvo vaskrsno!

Crna Gora
21:20h

Crnogorstvo su moje gore crne sve rukopoložene i ogrnute rizom i mantijom. Nije što ja ne verujem u vas, novogorce, već što vi ne verujete u sebe, poručuje Mihailo Medenica u najnovijoj kolumni, koju prenosimo u celosti.

Crnogorstvo je moje srpstvo raspeto i vaskrsno Mihailo Medenica

Ne postojimo u Crnoj Gori mi i „vi“, nema nikakve podele na nas i „vas“, ne može postojati znak jednakosti između vekovanja i treptaja…

Nije što ja ne verujem u vas, novogorce, već što vi ne verujete u sebe.

Silno me prezirete a dokazujete se otimajući sve moje.

Da odem, ali da vam ostavim jezik.

Da odem, ali da vam ostavim manastire.

Da odem, ali da vam ostavim Njegoša.

Da odem, ali da vam ostavim grobove.

Da odem, ali da vam ostavim rane i ordenje.

Da odem, ali da vam ostavim kosu, vodijer, bilegiju…

Da odem, ali da vam ostavim kumstva i bratimljenja.

Da odem, ali da vam ostavim verige.

Da odem, ali da vam ostavim pesme i tužbalice.

Da odem, ali da vam ostavim datu reč.

Da odem, ali da vam ostavim obraz, čast, zavet i zakletvu.

Da odem, ali da vam ostavim crninu.

Da odem, ali da vam ostavim staricu u toj crnini.

Da odem, ali da vam ostavim priču o njoj, o ponosnoj a ne kukavnoj crnini.

Da odem, ali da vam ostavim njena četiri sina, četiri groba negde, na nekim livadama, podno nekih leski, divljih krušaka, pitomih tišina…

Da odem, ali da vam ostavim da ih vi tražite, da polako gazite nekoševinom, da ne zgazite koji cvet, voštanice su to gorske… Da odem, ali da ne pričam nikome da sam bio jer šta ćete vi onda reći, šta ste bez svega mojega?

Prezirete sve srpsko – meni je sve crnogorsko voljeno. Crnogorstvo je moje srpstvo raspeto i vaskrsno. Crnogorstvo su moje gore crne sve rukopoložene i ogrnute rizom i mantijom.

Crnogorstvo je kuća mojih prađedova- priprata dečanska… Crnogorstvo je ispovest i pričest Srbinova. Sve što niste – to je crnogorstvo, i sve što biste mi oteli svelo bi u vašim rukama jer trajati ne može bez korena.

Moj je na nebu, pružio žile nad čitavom Crnom Gorom. Gde se ono nebo nabora i popara tu mi koren belasne, zagrmi i zaseva, a gde je vaš…?

Na kamen se utisnuli da se korenite… Nema, rekoh, nas i «vas» u Crnoj Gori. Ne što sam brana vašem postojanju, no što nemate ni korita ni obala a hteli bi da ste reka.

Nije svaka voda reka, to što se iz vedra prolije livadom – livada popije očas, sasuši se, ne poznaje se trag da je ikad bilo…

Vi ste novogorci, no nema novih gora, te su koje su, Gospod ih darivao Srbinu ko zapise, pa da nas sve oterate s njih i sve da otmete – više će nas ostati na njima nego što će vas biti!

Nije Crna Gora moja što u njoj znam gde sam već što znam ko sam!!! A, znate li vi, ako išta svojega imate a da na njemu nije beleg mojih, vaših, prađedova? Imate li šta zaista, osim što svega nemate u izobilju…?

Kurir.rs / Mihailo Medenica

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track