Najnovije vesti

EVO KAKO SU MILANOVIĆA AFERE DOVELE DO VRHA: Jedna izjava je obeležila njegov premijerski mandat
Foto: AP

hit do hita

EVO KAKO SU MILANOVIĆA AFERE DOVELE DO VRHA: Jedna izjava je obeležila njegov premijerski mandat

Hrvatska

Zoran Milanović (54), novi predsednik Hrvatske i nekadašnji premijer, vratio se u politiku nakon gotovo četvorogodišnje pauze tokom koje je radio u konsultantskoj firmi koju je osnovao pošto je 2016. na izborima poražena tadašnja Narodna koalicija, na čijem čelu je bio.

Podsetimo, Milanović je postao premijer 2011. godine, a njegov mandat je obeležio ulazak Hrvatske u Evropsku uniju.

Ipak, kako prenose hrvatski mediji, okolnosti su mu išle na ruku. Povlačenje Ive Sanadera, promena u vrhu te stranke pa onda i korupcijske afere HDZ-a koje su se otkrivale od 2009. do 2011. godine Milanovića će odvesti do prve i jedine parlamentarne pobede.

foto: AP/Darko Bandić

Za vreme Milanovićevog mandata napisan je, osmišljen i sproveden predstečajni zakon prema kojem su bogate preduzetnike otpisom duga spasavali mali dobavljači.

Haos učestalih deložacija doživeo je vrhunac dok je Milanović s Markovog trga odmahivao rukom. Branio je i koruptivno delovanje odnosno članove svoje stranke kao što su Marina Lovrić Merzel i Željko Sabo, pa i druge, kao što je optuženi HNS-ovac Andro Vlahušić. Milanović je Vatikanske ugovore branio više od radikalnog desnog krila HDZ-a.

Dobre i loše stvari Milanovića kao premijera

S druge strane, Milanović je kao premijer znao da zauzme mnogo više suverenistički stav od svih onih koji se danas pomodno pozivaju na suverenizam. Pojednostavljeno rečeno, Milanovićev se suverenistički stav naslanja na tekovine Tita i Tuđmana, dok se aktuelni samozvani suverenisti napajaju suverenošću NDH, koja je bila skoro pa nepostojeća, prenosi Index.hr.

Milanović se isto tako previše okruživao poslušnicima i "frendovima", a oko sebe je okupljao svojevrsni bojs klab, što se vidi i po imenima najužeg tima za predsedničku kampanju. Nikad nije razumeo niti hteo da razume specifične ženske probleme i teme, što je veliki minus za jednog navodno progresivnog političara.

Pukla cev u stanu

Četiri godine mandata premijera Milanovića najbolje opisuje njegova izjava iz poplavljene Gunje. Naime, 2014. godine ženi kojoj su poplave u Gunji potopile kuću pred kamerama je kazao da je i on imao "sličnih" problema.

"Pukla nam je prošle godine cev u stanu", ispalio je premijer i šef SDP-a, što je izazvalo zgražavanje javnosti.

Tokom svog premijerskog mandata Milanovićeva vlada je imala i nekih dobrih poteza, poput raspetljavanja drame oko kredita u švajcarcima, i to pretežno na račun banaka koje su sve to i zakuvale.

Index piše da je u Hrvatska za vreme Milanovićevog premijerskog mandata ekonomski propadala. Za četiri godine nije sprovedena gotovo nijedna reforma iako je o njima stalno pričao.

Uništavanje levice pa gubitak dva izbora zaredom

Nametala se politika o zlom HDZ-u, koja je dobrim delom bila i istinita, posebno u delu ljudskih i građanskih prava.

"Možda smo mi i loši, ali HDZ je gori. Boljih nemate", poznata je SDP-ova mantra kojom se ili zaustavljalo okrupnjivanje levice ili su se delovi dovodili pod barjak te stranke. U stvarnosti, SDP je smanjivao ljudska prava - za kolektivne ugovore Milanović je govorio kako su oni "relikt prošlih vremena". Milanovićeva vlada donela je i novi Zakon o radu, a tim dokumentom bitno su smanjena prava hrvatskih radnika i to dužim radnim vremenom, manjim otpremninama i lakšim otkazima.

Nakon isteka mandata vlade Milanović će dva puta zaredom gubiti parlamentarne izbore. Prvi put 2015. godine, a drugi put godinu kasnije, 2016. godine na vanrednim izborima. Tada se povlači s mesta predsjednika SDP-a, a za šefa te stranke izabran je Davor Bernardić.

Prvo je rekao da nikada ne bi bio predsednik

Milanović uprkos svojim ranijim izjavama da nikada neće biti predsednik, jer u tome "ne vidi smisla", 17. juna prošle godine na svom Fejsbuku objavljuje kandidaturu.

Milanović u kampanju kreće s parolom "Predsednik s karakterom", a kasnije i s parolom "Normalno". Aktuelna predsednica Grabar-Kitarović vodila je verovatno najgoru predsedničku kampanju jednog favorita u celoj hrvatskoj istoriji. Ona je još na početku kampanje doslovno doživela raspad sistema i to uživo, u intervjuima za medije i tokom govora na predizbornim skupovima, a kasnije i u debatama. Ređala je gaf za gafom.

Za razliku od Kolinde, Milanović se nije raspadao pod pritiskom kampanje.

U prvom krugu predsedničkih izbora Milanović je imao 29,57 odsto glasova, a Kolinda Grabar-Kitarović 26,55. U drugom krugu imao je 52,7 odsto glasova, u odnosu na Kolindinih 47,3.

Kurir.rs/Index.hr Foto: AP

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...