Najnovije vesti

DECA MI STALNO POVRAĆAJU, A JA SAM POSLE POTRESA SAMO PLAKAO: Potresne slike sa Banije posle katastrofe! (VIDEO)
Ilustracija, Foto: Profimedia/ Goran Jakus/Shutterstock Editorial

tuga

DECA MI STALNO POVRAĆAJU, A JA SAM POSLE POTRESA SAMO PLAKAO: Potresne slike sa Banije posle katastrofe! (VIDEO)

Hrvatska

U susretu sa ljudima na Baniji, u selima oko Petrinje poput Donje Bačuge  čoveku spolja, dobrovoljcu ili novinaru, jednostavno ponestane reči kada vidi razmere štete nakon zemljotresa koji je pogodio to područje 28. i 29. decembra. Ako nisu u potpunosti završene, kuće su im toliko oštećene da je pitanje da li bi izdržale sledeći snažni zemljotres. Stoje zlokobno pod srušenim krovovima i napuklim zidovima.

Ljudi su svesni da je mnoge njihove kuće bolje srušiti nego pokušati obnoviti. Do tada su bili osuđeni da spavaju - ako su uopšte mogli da spavaju - u doniranim kućicama, kontejnerima, neki čak i u automobilima i karavanima. Očajnički očekuju pomoć, ali ne u namirnicama i odeći jer ih, kažu, imaju i više nego dovoljno. "Ne šaljite nam hranu i vodu, pošaljite nam statiku", kažu oni. Oni su istovremeno više razočarani nego besni i kažu da im ni deset dana posle zemljotresa niko iz grada nije došao, a kamoli iz okruga ili države.Ne znaju na čemu su, a prava zima je započela.

"Sad nam treba krov nad glavom. Naš krov je sada kontejner. Kućice nisu trajnije rešenje. Stoga pozivam sve da se uključe i pomognu u rešavanju smeštaja ljudi, da budu topli jer će biti snega i velikih minusa. Ne znam ni kako će ti ljudi preživeti ", rekao je Jelenko Radmanović, predsednik Mesnog odbora Donja Bačuga, kada smo u petak bili u selu.

Pitali su ga kako su on i njegova porodica doživeli zemljotres.

"Prvih dana sam samo plakao, ali onda sam shvatio da moram biti jak da bih posetio ljude, da bih video kako su. Imam malo oštećenja kod kuće, ali moja deca su i dalje u strahu. Oni povraćaju iz straha, tuku se iz straha ", kaže on.

Na kraju se zahvaljuje svima koji su im do sada pomagali: "Hvala čitavoj Hrvatskoj, hvala Evropskoj uniji i svim zemljama bivše Jugoslavije. Svi su se umešali, uprkos previdnosti, bilo kome ko je smogao snage. "

Kuća Milana Paropatića nije se srušila, ali je zloslutna. Bili su statičari, pregledali su to.

"Cela kuća je napolju, ali uglovi su unutra ispucani", rekao je Milan, koji je pet noći nakon zemljotresa spavao u karavani ispred kuće. Pokrio ga je ceradom i pričvrstio krovnom pločom.

"Posle zemljotresa, žena je doživela nervni slom, pa je po nju došao sin iz Nemačke i odveo je tamo. Proveo sam četiri ili pet noći ovde u prikolici. Povukao sam šporet na drva pored prikolice da bude malo toplije. Spoljašnjost kuće izgleda dobro, ali unutar nosećih zidova je loše, ispucalo ”, kaže nam dok puši cigaretu.

Milan sada spava u radionici u prizemlju kuće i ne žali se previše.

"Imam sve što mi treba što se tiče hrane i odeće. Dobijemo sve, obavezno nas posetite, mislim da se niko ne može žaliti na to. Samo, koliko znam, niko iz Grada nije došao. Gde god da dolazi, postoje i gori uslovi od ovog. Ima i goreg i goreg ", kaže on.

Tri kuće porodice Obradović u istom dvorištu i štala su teško oštećene i u njima je opasno boraviti. Stoga Stana Obradović, njen suprug i sin i komšija sada žive u kontejneru, novom i velikom, smeštenom u dvorištu koje je poklonio prijatelj. Ipak, kaže, teško je spavati u kontejneru pored tri kuće u koje mu nije dozvoljen ulaz.

"Zemljotres me pogodio u kući. Ne znam kako sam došla do vrata. Držala sam se tamo dok nije prošlo, a onda sam izašao i počela da kukam. Imam 70 godina, ali nikada nisam doživela ovako nešto ", kaže Stana.

I ona skromno kaže da joj ništa ne nedostaje ... osim krova vlastite kuće nad glavom.

Danijelu su sreli i u Donjoj Bačugi. Nije želeo da se snima i kaže prezime. Čitav prednji zid njegove porodične kuće se srušio, pa je sada - kaže u šali - promaje koliko hoćete. Bio je u vojsci 27 godina i jedan od njegovih bivših vojnika iz Vinkovaca, čuvši šta se desilo sa Danijelom, doneo mu je karavan. Ali Danijel ga je dao drugima i spava svake noći u kolima.

"Dao sam karavan drugima jer sam se brinuo o svom. Ženu i dvogodišnju ćerku odveo sam u Srbiju kod rođaka svoje supruge. Na sigurnom su i tada letim uokolo i pomažem. Idem u patrolu zbog ovih pilića koji kradu okolo. Spavam dva-tri sata u kolima, pa odem u Petrinju na benzinsku pumpu, natočim gorivo, kupim kafu za sebe. Vidim policiju i usput im kupim kafu, iznenadim ih ... Do sada sam potrošio najmanje 150 litara goriva, ali automobil se zagreva kao lud ", rekao nam je.

Ni Senad Čibrić nije bio raspoložen za snimanje, ali pokazuje unutrašnjost svog velikog kombija. Tu je između sedišta postavio drvene klupe i preuredio ih za spavanje. Njegova kuća je "preživela" zemljotres, on je netaknut, ali njegova deca su od tada u velikom strahu i ne žele da spavaju u kući.

"Deca spavaju u kombiju, njih petoro, od kojih jedno ima posebne potrebe. Spavaju ovde od drugog snažnog zemljotresa. Ne mogu da ih nateram da spavaju u kući. Najstarija ćerka ima 14 godina i pokušala je da spava u kući, ali nije mogla. Ovo će imati velike posledice po njih. Premali su i uplašeni ", kaže nam Senad.

Vozač je u međunarodnoj transportnoj kompaniji. Šef mu je rekao da može još neko vreme da ostane kod kuće, ali onda se mora vratiti na posao. Senad se žali da država ne reaguje na slučajeve poput njegovog, jer vjeruje da bi to trebalo nadoknaditi poslodavcima, tako da on i njemu slični iz područja pogođenih zemljotresom mogu ostati kod kuće dok se šteta ne popravi i zemlja se ne smiri. I zahvalan je svima koji su priskočili u pomoć.

"Niko nije gladan, niko nije žedan. "Samo ako nestane struje, to bi bila katastrofa", zaključuje on.

Kurir.rs/Net.hr

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...