Ohridsko, Prespansko i Dojransko jezero direktno osećaju posledice klimatskih promena, iz godine u godinu gube milione litara vode zbog viših temperatura vazduha, ali i zbog smanjenih padavina od kiše i snega. Činjenica je da čovek može vrlo malo da učini da spreči klimatske promene, ali može delovati da zaštiti jezera od sopstvenih akcija koje uništavaju prirodnu floru i faunu.
Severna Makedonija deli sva tri svoja najveća prirodna jezera sa susednim zemljama Albanijom i Grčkom, tako da briga o jezerima mora biti podeljena i sve pogođene zemlje moraju zajedno da rade na poboljšanju situacije, umesto da je pogoršavaju.
Naime, Grčka je pre nekoliko decenija, zbog potreba svoje poljoprivrede, nekontrolisano ispuštala vode Dojranskog jezera, dovodeći ga na ivicu ekološke katastrofe. Tada je, zahvaljujući makedonskoj strani, pronađeno rešenje da se voda sa izvora u Gjavatu preusmeri na jezero, čime se ovo jezero spase od nestanka sa mape sveta.
Sudbina Prespanskog jezera je još više zabrinjavajuća, jer se vodostaj jezera smanjio za nekoliko metara i stalno opada, a svi pokušaji da se nešto učini da se ovo jezero spase završavaju se samo najavama o izradi nekih strategija bez konkretne akcije.
Jedina stabilna, ako se takav izraz uopšte može koristiti, svih ovih godina bilo je Ohridsko jezero, ali se i sada suočava sa ozbiljnim izazovima samo zbog neodgovornih postupaka ljudi.
I dok makedonske vlasti preduzimaju niz akcija kako bi održale status Ohridskog jezera kao zaštićene svetske baštine Uneska, čini se da susednu Albaniju uopšte ne brine kakav će status to jezero imati.
Tamo već godinama besni krivolov pastrmke i druge ribe u vreme kada je strogo zabranjen, odnosno kada se riba mresti. Već početkom 90-ih godina prošlog veka granične bove su misteriozno nestale u jezerskim vodama, pa se često dešava da ribari sa druge strane granice uđu u makedonske vode i pecaju.
Posebno veliki problem predstavlja dotok otpadnih voda sa albanske strane u jezero, jer se one ne sakupljaju i ne prečišćavaju, već se puštaju da slobodno otiču u Ohridsko jezero. Nedavno su ekolozi reagovali na još jednu destruktivnu pojavu sa albanske strane, a to je zagađenje jezera toksičnim materijama iz rudarskog otpada razbacanog po obali i okolnim brdima u blizini albanskog grada Pogradec. U ovom delu jezera već je registrovan povećan nivo toksičnih materija u vodi, znatno veći nego što je preporučeno direktivama Evropske unije.
Unesko je pre nešto više od dve godine pratio situaciju i zatražio od Albanije da hitno izmesti otpad, ali i da obustavi sve aktivnosti iskopavanja rude u oblastima gde bi biodiverzitet Ohridskog jezera mogao biti ugrožen. Za sada nema aktivnosti u vezi sa rešavanjem ovog problema, već je samo najavljeno da će rudarska deponija biti uklonjena u nekom narednom periodu, bez preciziranja kada će to biti urađeno.
Problem sa rudarskim otpadom na albanskoj strani nije od juče, primećuje se odnedavno, ali je zabrinjavajuće što albanske vlasti ne preduzimaju ništa da spreče zagađenje Ohridskog jezera.
Poznavaoci situacije smatraju da ako čovek nastavi da se ponaša destruktivno prema jezeru, onda je ono i bez klimatskih promena osuđeno na propast.
– U svetu je praksa ili dešavanje da oligotrofna jezera koja su prirodna, koja imaju veliku moć samoprečišćavanja, zbog onih koji se o njima nisu brinuli, postanu bare, jezera bez kiseonika, koja su izgubila biljke i životinjskog sveta i da će u nekom narednom periodu moći da se koriste samo za ulov nekvalitetne ribe, a da ne govorimo o kupanju i rekreaciji. Vremenski se ne može predvideti kada bi se ovakav mračni scenario ostvario, ali zagađivači koji opterećuju Ohridsko jezero, a šta može da utiče na ekosistem jezera, postoje, imamo ih, vidimo to svaki dan, zbog čega stalno dižemo uzbunu, ali vidimo da se to ne rešava i ne popravlja – ističu poznavaoci situacije.
Uostalom, krajnje je vreme da vlasti iz Makedonije, Grčke i Albanije sednu za zajednički sto i zajedničkim projektima i ozbiljnim evropskim novcem počnu da rade na spasavanju tri jezera koja dele, inače će svi nepovratno izgubiti pravo prirodno blago i rezervoare sveže vode, kojih očigledno nisu dovoljno svesni.
(Kurir.rs/Nova Makedonija)
NE PROPUSTITE
