Specijalni izveštač Kurira iz Antalije - Aleksandar Radonić
Nenad Milijaš proveo je ukupno u Crvenoj zvezdi sedam sezona i za to vreme osvojio četiri titule i jednu duplu krunu. Ovog proleća trebalo bi da završi bogatu i uspešnu karijeru. Zalaganjem, fudbalskim umećem, ali i karakterom zaslužio je status legende kluba iz Ljutice Bogdana. Poštovan je od saigrača, navijača, funkcionera, simpatizera.
Koje su ti ovo pripreme u Crvenoj zvezdi?
- Da se prisetim koje su po redu... Hm, hm, hm... Teško... Ne znam. (smeh) Mislim dvadeset i neke. Nemam pojma. Otprilike, tako nešto - počeo je razgovor za Kurir Nenad Milijaš.
A, da li su ti ovo poslednje pripreme?
- Mislim da jesu! Poslednje! Ali ko igraču. (smeh) Posle videćemo, šta i kako.
Da li se spremaš za novi posao po okončanju karijere?
- Odavno sam rekao da bih pokušao da budem trener. Da vidim da li mi to leži, ili ne. To mi je lep posao. U 90 odsto slučajeva, fudbaler ostane u fudbalu. Ne kažem da ništa drugo ne znamo da radimo, ali to je neki normalan nastavak. Još razmišljam kao igrač. Do leta. Daj Bože da osvojimo duplu krunu!
Da li ti je žao što ti je karijera pri kraju?
- Volim i sad da igram fudbal, ali sam svestan svojih godina. Znam šta Crvenoj zvezdi treba i znam od čega klub živi. Ovde sam dugo, prošao sam sito i rešeto. Kad je teško i kad treba, tu sam. Mlađi igrači moraju da dobiju šansu, da igraju, posle se prodaju i klub zaradi pare.
Završio si kurs za B licencu. Krajnji cilj je profi licenca, zar ne?
- Naravno! Milan Borjan, Marko Perović, Miroslav Vulićević, Igor Matić i ja, smo dobili mogućnost da onlajn završimo kurs za B licencu i uspeli smo. Sledeća instanca je A.
Možeš li od leta onda na klupu, u stručni štab?
- Mislim da može. Ne znam mogu li da sedim na klupi, ali to nije bitno. Ne želim da pravim pauzu kad završim karijeru.
Sa Zvezdom si prošao sito i rešeto. Kako vidiš svoju karijeru na Marakani?
- Ima lepih i ružnih slika, ali se uvek više pamte one koje su lepe. Ne krijem i ne bežim od teških trenutaka, ali najviše se sećam svih osvojenih trofeja i velikih utakmica. O tome ću pričati svojoj deci i svima živima.
Žališ li za nečim?
- Ožiljak će mi ostati utakmica protiv Bajerna iz Minhena. Mogli smo uzeti bod, nisu nas nadigrali jer smo bili dobri. Igrao sam odlično, dao i namestio gol. Ali... Kad vidim koliko imam trofeja, prezadovoljan sam.
Čime želiš da se oprostiš od dresa Crvene zvezde na leto?
- Dupla kruna! To je nešto što mnogo želim. Crvena zvezda stvarno dugo nije uzela duplu krunu. Učestvovao sam u dve poslednje kada smo dva trofeja uzeli sa Valterom Zengom i Boškom Đurovskim. Otada je prošlo 12 godina. Bilo bi lepo da ova generacija zaokruži celu priču.
Da li si svestan da ljudi cene kod tebe to što nisi bežao od Crvene zvezde kada joj je bilo najteže?
- Došao sam u klub 2012. kada sam se vraćao iz Premijer lige, iz Vulverhemptona. Imao sam bolju ponudu i to od Seltika, kao i još neke. Meni je Zvezda druga kuća, uvek me je vukla. Znao sam da je loša situacija u klubu, ali me to nije interesovalo. Baš iz tog razloga učim mlade igrače da uživaju u lepim trenucima u Crvenoj zvezdi. Kad je teško onda je najteže igrati. Ovde je pritisak i da li ćeš pobediti na pripremama, a kamoli u prvenstvu ili Evropi. Što se mene tiče, narod sve vidi, ljudi znaju, ne možeš ih prevariti.
Kako ti se čini Crvena zvezda danas u odnosu na taj period?
- Mnogo toga se promenilo na bolje! U Zvezdi se sada igrači osećaju kao veličine. Igrali smo Ligu šampiona, nismo se obrukali, čak smo uzeli bodove, a niko živ to nije očekivao. U Zvezdi sam postavljaš granice dokle smeš i možeš da ideš.
Šta to znači?
- Vidi kako mi to vidimo. U Zvezdi sledeće sezone, poznavajući sebe, nas, naše navijače, Liga Evrope je sigurna, nju smo već sada osigurali, a možda i Liga šampiona. Tako mi razmišljamo, a nismo svesni kako je teško ostvariti taj cilj. Zato sada upozoravam javnost da nije lako ništa od toga napraviti. Mnogo je velikih i bogatijih ekipa ostalo bez Lige šampiona, a mi smo igrali to takmičenje.
Kako ti je palo što nisi bio licenciran za Ligu šampiona?
- To sam uradio u dogovoru sa klubom! Iskreno! Imao sam priču sa direktorom Mrkelom i šefom Milojevićem. Radio sam neke druge stvari sa igračima bitne za tim.
Kakva je atmosfera u ekipi?
- U Zvezdi je veliki broj igrača, a kad je tako bude zadovoljnih i nezadovoljnih. Ogromna je konkurencija, ali zdrava i to je najvažnije. Mislim da se to vidi na treninzima.
Kako se sećaš sezone 2013/2014. i titule? Počela je promašenim penalom protiv Černomoreca, a završila titulom.
- Tu titulu su osvojili igrači i ljudi u klubu. Bilo je mnogo, ali baš mnogo teško u klubu. I oko kluba. Svuda je bio problem, sem u svlačionici. Nemam pravo da iznosim prljav veš, jer to ne treba da ide iz kluba. Retko koji igrač bi izdržao ono što se meni desilo na početku, da posle 23 data penala, promašim jedan i to za plasman u Evropu. Svestan sam Marakane i tada sam znao da se ne živi od starih zasluga. Bilo mi je mnogo teško tada. Ta titula mi je lično od svih u Zvezdi, posebna! Dugo smo je čekali.
Šta je prelomilo tu sezonu? Bilo je mnogo utakmica koje si rešio individualnim potezom.
- Najbitniji moj gol i utakmica za nas bila je protiv Novog Pazara u gostima. Svi su mislili da ćemo tu pasti. Tu se lomilo. Imali smo stvarno dobru ekipu. Ostao sam na vezi sa sedmoricom igrača iz te generacije i trenerom Slavišom Stojanovićem.
Posle toga si otišao u Tursku, pa u Kinu. Kako ti je tamo bilo?
- U Kini je skroz drugačija kultura, život, odnosi. A, ja sam bio sam, jer je supruga bila trudna, pa su bebe bile male... Kad je Radomir Antić bio trener i kad su tamo bili naši ljudi bilo mi je lakše. E, kad su oni otišli onda mi je bilo sve teže i teže. I pored svega nosim lepo iskustvo iz Kine. Čovek treba da pokupi iskustva svuda jer ga to čini bogatijim i boljim.
Šta bi voleo da se dešava u Crvenoj zvezdi u budućnosti?
- Prvo, da neko od mlađih igrača obori neki moj rekord. Da uzmu više titula, da odigraju više utakmica... Danas je vreme tako da se brzo odlazi. Ako ostane neko tri godine u Zvezdi, taj je već mator.
Da li ti je žao što niste uradili nešto više sa reprezentacijom 2010. godine?
- Utakmica protiv Australije neće se više dogoditi nijednoj reprezentaciji. Da smo do sutra igrali, ne bismo dali gol. Ostaje veliki žal, jer smo ljudima vratili veru u reprezentaciju. Bili su puni stadioni, narod je dolazio i navijao za nas, za Srbiju - zaključio je razgovor Nenad Milijaš.
O učitelju
Radomir Antić je "ozbiljan mister"
Koliko je Radomir Antić uticao na tvoju karijeru?
- Čast je poznavati tako jednog čoveka, takvu veličinu. A, tek raditi i sarađivati sa njim. Kada me je pozvao u reprezentaciju nisam uopšte mislio da ću igrati i imati toliki doprinos u kvalifikacijama za SP u Južnoj Africi. Mnogo stvari može od njega da se nauči. Radomir Antich je "ozbiljan mister", "pravi mister"! Drago mi je što sam radio sa njim u karijeri.
O naslednicima
Lazar i Vasilije levonogi na tatu
Hoće li te tvoji blizanci naslediti i na fudbalskom terenu?
- Lazar i Vasilije imaju tri godine i obojica su levonogi. Na tatu. (smeh) Mali su da treniraju fudbal, ali zato šutiraju po kući, lome sve živo. Nemam nameru da ih teram, videćemo.
Očinski savet mlađima
Klinci, pazite šta kačite na društvene mreže
Kako gledaš na to što većina fudbalera danas mnogo vremena provodi na interenetu i karijeru gradi i preko društvenih mreža?
- Nemam status, ni profil. Promenilo se vreme. Sad nisi u modi ako nemaš profil na društvenim mrežama. Oni tako funkcionišu. Meni je to u redu, jer ta društvena mreža treba da služi poslovno. Sve ide u tom smeru. Jedino, oni kao mladi morali bi da imaju nekog čoveka koji zna šta će i kad će nešto objaviti. U svetu, u ozbiljnim klubovima se to prati i gleda. Društvena mreža je nešto gde oni mogu da iznesu nešto što im dođe u tom trenutku, dok ne izbroje do deset... Zato treba da paze. I to im kažem.
kurir.rs / A.R.
NE PROPUSTITE
