U intervjuu za hrvatski ''Večernji list '' on se prisetio njegovih nastupa za Dinamo u bivšoj Jugoslaviji.
''Znao sam gde dolazim, u veliki klub. Uvek je bio pun stadion, gde god igrali. A da ne govorim o emociji, čuvenim prenosima legendarnog Ive Tomića i njegovih poetskih rečenica.Da se to tada komercijaliziralo, o koliko bismo novca govorili? Pa sportski pregledi na TV-u... Da bi dao intervju u Tempu ili nekom drugom časopisu, morao si igrati tri-četiri godine na top-nivou.Bilo je to prelepo doba. Živeli smo za vikend i utakmice na Poljudu, Marakani ili Maksimiru. Pa ja do 18. godine nisam video travu! Sam učiš tehniku na kamenjaru, odskače ti stalno. Ako nisi znao, morao si se maknuti s terena. Najbolja je škola na ulici. Sećam se, koliko sam puta o zid lupao desna-leva ispred svoje škole'', objašnjava Petrović.
Dinamo je i tada, a očigledno i danas, doživljavao kao ''najgospodskiji klub''.
''Ljudi su me primili od prvog dana, na gospodskom nivou. Takve stvari moraš usvojiti jer te sramota ako ne usvojiš. Svi su u Jugoslaviji govorili da je Dinamo najgospodskiji klub. To sam i ja osetio od prvog dana. Došao sam iz potpuno drukčije sredine i vrlo brzo osetiš tu dimenziju. To je bio veliki klub. Birani su ljudi s nivoom.I ja u trenerskom poslu pokušavam primeniti nešto balkansko. Važna je ta dimenzija da te neko ljudski dotakne u srce. Na zapadu je to drukčije. Ja sam holandski trener, ali to balkansko ne može iz mene. Ne bi bilo prirodno'', istakao je Petrović.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
