Gde su, šta rade, kako su živeli i žive, najveći dželati naših reprezentacija zbog kojih je nacija plakala od Urugvaja do Rusije?
Brazilac Almeida Rego iz 1930. godine postao legenda
Prvi naš "dželat" sa pištaljkom bio je Brazilac Žilberto de Almeida Rego još davne 1930. godine u Urugvaju. Krađa u polufinalu Svetskog prvenstva sa domaćom selekcijom nije fudbalsko predanje u kome se svake decenije pomalo dodavalo da bi se na kraju došlo do filmske priče u kojoj su policajac i fotoreporter bili asistenti kod gola za 3:1 protiv reprezentacije Jugoslavije.
Čak su i brazilski listovi u izveštajima iz Montevidea pisali o nedelu svog sudije, stavljajući mu na dušu i nepravedno poništen gol Sekulića u 25. minutu meča pri rezultatu 2:1 za Urugvaj i kasnije "proigravanje" 12. igrača, urugvajskog policajca za ubedljivih 3:1. Rego se posle ovog sramotnog čina još dve godine bavio suđenjem. Onda je 1932. godine bio deo nekakvog skandala na utakmici Botafoga i Fluminensea posle čega je pod pritiskom štampe iz Rija bio prinuđen da ostavi arbitražu.
Tada je već došao u poznu fudbalsku 51. godinu, pa se mogao na miru posvetiti poslu službenika Nacionalne banke Brazila, da bi ga se zemljaci opet setili pred kraj života kada su mu dodelili zlatnu pištaljku kao prvom njihovom arbitru koji je delio pravdu na Svetskom prvenstvu. Umro je 21. oktobra 1961. godine u 80. godini života.
Senjor Sorensen, Danac koji je opljačkao plave u Španiji
Hronološki Hening Lund Sorensen zauzima drugo mesto na listi naših najvećih fudbalskih "krvnika", ali suštinski, prema značaju otetog i načina na koji je izveo svoju pravdu te noći 20. juna 1982. godine u Valensiji, zauzima čelnu poziciju.
Naš tim je predvođen selektorom Miljanom Miljanićem izašao na meč Špancima posle remija 0:0 sa Severnom Irskom, dok su domaći razočarali odigravši 1:1 sa Hondurasom. Bio je to meč "biti ili ne biti" za "crvenu furiju", a na drugoj strani plavi su imali svoju računicu da remijem u Valensiji i pobedom nad Hondurasom u poslednjem kolu, dođu do nove runde u kojoj su se formirale četiri ekipe sa po tri reprezentacije.
Početak je bio kakav se samo poželeti može. Najmlađi igrač Jugoslavije Ivan Gudelj postigao je gol glavom nakon centaršuta Vladimira Petrovića Pižona, ali tada je na scenu stupio beskrupulozni Danac. Iz njegovog sećanja izdvojili smo sledeće:
- Moji pomoćnici su bili iz Argentine i Portugala. Nijedan nije znao ni engleski, ni nemački, pa sam pre meča dobio pomoć prevodioca. Objasnio sam im šta očekujem od njih i kako da se ponašaju ako dođe do prekršaja kod kaznenih prostora. Tražio sam da zastavicom pokažu nadole ako je faul napravljen u šesnaestercu, a da vrh zastavice bude usmeren ka sredini terena ako je učinjen van linije kaznenog. Želeo sam da pogledom ka njima dobijem pravu informaciju, ali kada je došla ta situacija moj portugalski pomoćnik je gledao u zvezde. Tako sam morao sam da donesem odluku. Mislio sam da, pošto je oboreni igrač uleteo toliko duboko u kazneni prostor, da je zaustavljen unutra. Bio sam hladan i čvrst ko stena, nisam se obazirao na proteste - rekao je Sorensen.
Snimak je pokazao koliko je neiskren Sorensen u svojoj ispovesti. Velimir Zajec je bio na metar i po daleko od linije kaznenog prostora kada je srušio u naletu Alonsa. Posle očiglednog faula ostao je ukopan na mestu prekršaja, pa tako ni let Alonsa do gol-aut linije nije mogao da donese zabunu poštenom deliocu pravde. Tu se, međutim, bezobrazluk Danca nije završio. Odsvirani penal pokušao je u u gol da pretvori Lopez Ufarte, ali je Dragan Pantelić uspeo da mu poremeti koncentraciju i da ga primora na promašaj sa 11 metara.
- Španci su promašili penal, ali golman je skoro došao do bele tačke, tako da sam odlučio da ponovim izvođenje.
Penal je iz drugog pokušaja realizovao pokojni Huanito, pa su dva tima na poluvreme otišli sa 1:1. U nastavku već psihološki poljuljani Jugosloveni nisu izdržali - Španija je pobedila 2:1, zbog čega u poslednjem kolu nismo zavisili samo od učinka protiv Hodnurasa. Uz pobedu, bilo je potrebno da Španija savlada Severnu Irsku, ali se u tom meču dogodilo ruganje fudbalu. Umesto igre svet je gledao jednu od najsramotnijih fudbalskih utakmica na velikim takmičenjima koja se završila 0:0. Dugo se pričalo da su vođstva dva saveza dogovorila remi, što je naše momke eliminisalo iz dalje trke a Špance i Severne Irce odvelo u sledeću fazu.
Kao uvreda zdravom razumu, Sorensen otkriva da je posle meča dobijao samo pozitivne komentare za svoju arbitražu. Tek su mu tv snimci naknadno pokvarili doživljaj.
- Prokleta televizija! Pa morao sam da priznam grešku i dodatno objasnim odluke - rekao je Sorensen, koji je doživeo da mu čak i španska štampa ironično zahvaljuje na poklonima protiv Jugoslovena:
" Gracijas, senjor Sorensen", glasio je sutradan jedan od naslova posvećen Dancu.
- Pre poslednjeg kola nam je rečeno da ne smemo da favorizujemo domaćina, ali to tako nije izgledalo posle Valensije. Sećam se da su mi na stadionu Ikast u Danskoj navijači skandirali da sam od Španaca dobio zlatni sat, pa sam morao da pokažem kako je običan metalni. Takođe, dobio sam pismo od jednog Nemca u kojem mi je poručio da se nada kako ću biti srećan kada uđem u svoju kuću na Kosta del Solu koju si mi za odmor poklonili Španci - rekao je Sorensen za sajt fudbalskih sudija Arhusa (afdk.dk).
Na Mundijalu Sorensen više nije mogao da sudi zbog odluke FIFA sudijskog borda. Po povratku u domovinu čekala ga je karijera arbitra elitnog ranga i tako sve do 1990. kada se oprostio u 48. godini nakon 25 sezona provedenih na terenu u ulozi delioca pravde. Na dan 9. novembra 2009 godine, na godišnjoj svečanosti Fudbalskog saveza Danske uručena mu je počasna nagrada FIFA u znak pažnje za dugu i uspešnu karijeru (?!). Neverovatno! Ovaj 78-godišnji penzionisani mašinski radnik danas živi sa suprugom Lisabet u rodnom Arhusu.
Horhe Larionda - čovek koji je doveo Antaru do očajanja
Da čovek ne poveruje svojim očima kada danas dođe do urugvajskih novinskih tekstova u kojima njihov najbolji sudija svih vremena Horhe Larionda (52) objašnjava kako će ubuduće igra rukom u kaznenom prostoru smatrati prekršajem za penal.
- Nova formulacija pravila 12 (ruke) je veoma važna i nadam se da će biti razjašnjena. Od sada sama činjenica da je defanzivni igrač dodirnuo loptu rukom biće sankcionisana kao prekršaj, a sudija neće smeti da tumači njegove namere - rekao je nedavno Larionda, sada ugledni sudijski instruktor u južnoameričkom fudbalu, a neki će reći i "bog i batina" sudijske organizacije na tom kontinentu.
Bio je 23. jun 2010. U poslednjem meču grupe D na SP u Južnoj Africi "orlovi" su gubili 2:1 od Australije, ali je u poslednjih desetak minuta trajala prava opsada gola Marka Švarcera. U jednom duelu Vidić uspeva da nadskoči Tima Kejhila, ali njegov udarac glavom zaustavlja ruka Australijanca. Penal ko kuća. Za sve, osim za "stručnjaka" Lariondu. Taj jedan gol odveo bi Srbiju u narednu nokaut fazu... Ipak, gola nema. Ostaje 2:1 za "kengure". Očajni Radomir Antić umesto pozdrava sa sudijom nešto mu dobacuje na sredini terena i to kasnije u zapisniku dobija značenje psovke, koja će našeg selektora koštati četiri meča suspenzije u sledećim kvalifikacijama.
Za FIFA je sve prošlo u najboljem redu u susretu Srbija - Australija (1:2). Urugvajca ostavljaju na Mundijalu da se do kraja obruka, kada im već ono igranje rukom nije bilo dovoljno da ga pošalju kući. Larionda baš to i čini. Na sledećem meču teško oštećuje Engleze protiv Nemaca, jer ne vidi da je Lampardov šut od prečke završio gotovo pola metra iza gol linije. Zbog toga dalje idu "panceri", Lampard i društvo kreću nazad na ostrvo ponovo tužni, jer će se čekati neka druga prilika "da se fudbal vrati kući".
Tako se završava epizoda Urugvajca u Africi. Dva tima je otpratio sa Mundijala svojim odlukama, pa je bilo vreme da se i on spakuje. Lariondi, međutim, to nije palo teško. Bio mu je to drugi Mundijal, teško bi se dogodio i treći. U Južnoj Americi je već imao status sudijske zvezde, pa je po povratku nastavio da vedri i oblači na svom terenu, ulazeći povremeno u sumnjive situacije koje su mogle da se pretvore u krupne skandale.
Jedna od njih se dogodila 2016. godine u polufinalu Kupa Libertadores u Sao Paulu. Toliko je suđenje iziritiralo domaće igrače i publiku da je legendarni Urugvajac Diego Lugano, štoper Sao Paula došao u hotel kod sudija da bi "popričao" sa zemljakom Lariondom. Nije ga našao.
Pred meč Kopa Libertadores, 2017. godine River Plejt - Lanus u Buenos Ajresu sudije su zajedno sa svojim mentorom Lariondom učestvovali u ludim orgijama sa prostitukama i narkoticima, a o svemu su pisali listovi Kapital i Kronika. Jedan od učesnika žurke fizički je nasrnuo na ženu, pa je tako priča došla do novinara. Slučaj je, međutim, zataškan.
Larionda danas drži seminare po celom svetu i usput čini sve kako bi mlađe kolege iz svoje zemlje nametnuo na kontinentu kao logičan i najbolji izbor za susrete velikog naboja između argentinskih i brazilskih ekipa u završnici kontinentalnih takmičenja. Nezvanični izvori tvrde da je za svog naslednika izabrao Estebana Ostoicha, mladog Urugvajca koji je očigledno našeg porekla.
Feliks Brih, hladnokrvni Nemac sasekao "orlove" u Rusiji
Ko ne bi voleo da spisak dželata srpske reprezentacije bude zaključen imenom 45-godišnjeg Nemca, koji je ostao upamćen po suđenju našoj reprezentaciji protiv Švajcarske na SP u Rusiji 2018. godine.
Čovek koji je relativizovao važnost VAR tehnologije bio je direktno odgovoran za poraz (1:2) "orlova" u Kalinjingradu, što ih je koštalo plasmana u nokaut fazu i oko četiri miliona evra premije.
O skandal majstoru iz Nemačke napisano je sve i još će se pisati budući da je internaciolalni sudija sa FIFA znakom. Njegova kartoteka skandaloznih odluka se uvećava, ali šta vredi kad ostaje na sceni.
A i zašto bi bilo drugačije?! Kad su iz FIFA mogli da nagrade Sorensena za bruku iz Valensije 1982. godine, zašto bi Brih ostao uskraćen za nove prilike?
Legenda kaže da je mađarski trener Bela Gutman po odlasku sa klupe Benfike prokleo svoj klub rekavši da 100 godina neće osvojiti nijedan evropski trofej. Od tada su Portugalci izgubili sedam finala.
Srpske kletve? Slaba vajda od njih!
Kurir sport/ D. P.
NE PROPUSTITE
