Srpski fudbal je u debeloj agoniji već duži niz godina. Ali, sezona i pojava Željka Gavrića, Filipa Stevanovića i Andrije Radulovića pokazuje da dolaze bolji dani.
Reprezentacija Srbije je na velikom takmičenju bila 2018. godine na SP u Rusiji, a pre toga imali smo post dug osam godina. I sada je veliko pitanje hoće li selektor Ljubiša Tumbaković uspeti da odvede Orlove na EP 2021. kroz baraž u Ligi nacija. Prva prepreka je Norveška.
Čini se da Srbija nije najbolje iskoristila potencijal juniorske selekcije koja je 2015. godine bila svetski prvak na Novom Zelandu. Selektor Veljko Paunović ostavio je pravi rudnik blaga, ali on uopšte nije iskorišten, a godine su prošle.
Sada spas leži u ova tri momka - Željku Gavriću (19), Filipu Stevanoviću (17) i Andriji Raduloviću (17). Svu trojicu karakteriše sjajan dribling i velika brzina. Krila za budućnost srpske fudbalske reprezentacije.
Ono što posebno brine, jeste budućnost ove trojice fudbalera. Svi su stavljeni u izlog, što bi se reklo, igraju u Crvenoj zvezdi i Partizanu i već su privukli veliku pažnju brojnih skauta najboljih klubova iz Evrope.
Činjenica je da vrede milione evra, ali je isto tako činjenica da mi odlaskom u inostranstvo mogli da stagniraju u karijeri. Mladi igrači jesu na ceni, ali u stranoj zemlji teško mogu da se izbore za svoje mesto pod suncem. To su na svojoj koži najbolje osetili Luka Adžić, Luka Ilić, Dejan Joveljić, Aleksa Terzić, Danilo Pantić, Svetozar Marković... Postoje i drugi primeri, da su uspeli Nikola Milenković i Dušan Vlahović, ali njih je mnogo manje.
Najbolje rešenje bi bilo da makar još jednu sezonu ostanu u Crvenoj zvezdi i Partizanu, izbruse svoj talenat, steknu iskustvo u seniorskom fudbalu kroz evropske utakmice, a onda i potvrde kvalitet.
Kurir sport/A. Radonić
