Srpska fudbalska reprezentacija nije dobro započela takmičenje u Ligi nacija, B grupe. Na startu "orlovi" su ubedljivo poraženi u Moskvi od selekcije Rusije, rezultatom 1:3.
Selektor Ljubiša Tumbaković ima ozbiljnih problema i pitanje je da li će uspeti da složi ekipu pred najvažniji meč u godini, 8. oktobra u Oslu protiv Norveške u baražu Lige nacija za plasman na Evropsko prvenstvo sledeće godine.
Blago je reći da je Srbija igrala bledo, bezidejno i promenjivo u Rusiji. Selektor je opravdanje našao u činjenici da ogromnoj većini srpskih fudbalera sezona u stranim klubovima nije ni počela, da im je ovo prva takmičarska utakmica, za razliku od Rusa koji već igraju mesec dana. Igrali su Srbi i u novoj formaciji, sa trojicom štopera pozadi. Međutim, nije to bilo ni blizu onoga kako je Srbija u istom sistemu igrala kod Slavoljuba Muslina.
I pored svega toga, selektor Ljubiša Tumbaković delovao je optimistično posle utakmice.
- S obzirom na to da naši igrači još nisu u trenažnom procesu, da imaju za sobom tek jedan-dva treninga, prvo poluvreme je i ličilo na nešto. Kada smo se umorili, to više nije imalo tu dimenziju. Mislim da će se sve to iznivelisati do oktobra. Nadam se da ćemo tada biti kvalitetniji, ubedljiviji, bolji - poručio je Tumbaković.
Marku Dmitroviću golmanu Srbije nema se šta zameriti. Jedina svetla tačka u timu. Odbranio je siguran gol Dzjubi i imao još nekoliko sjajnih interevencija. Kod golova nije imao šta da traži, jednostavno onije bio kriv.
Milion grešaka viđeno je u poslednjoj liniji. Ne zna se ko je bio gori od dvojice štopera, Nikole Maksimovića i Strahinje Pavlovića. Nekako je, uz blagu prelaznu ocenu mogao da se provuče samo Nikola Milenković. Mnogo straha, pogrešnih poteza, nesigurnosti. Nikola Maksimović je još jednom razočarao srpsku fudbalsku javnost. Ukazao mu je Tumbaković puno poverenje i dodelio mu ulogu centralnog štopera, ali je on nekoliko puta kiksnuo i praktično poklonio Rusima dva gola. Prvi put, kada je uvalio kosku Pavloviću koji je neiskusno napravio penal i drugi put, kada je sam od sebe pao i tako darivao Dzjubi mogućnost da postigne treći gol. Slične propuste imao je Maksimović i kod Muslina, a s obzirom na njegovu nesigurnost, sada je valjda jasno zašto su ga Karlo Anćeloti i Đenaro Gatuzo u formaciji sa tri štopera pozadi u Napoliju uvek gurali isključivo na desnu stranu. Mladi Pavlović je nekoliko puta na snagu naivno pokušao da se nosi sa iskusnim Dzjubom i tu ispadao prilično smešan i lakoveran. Ima potencijal, ali mu nedostaje fudbalska inteligencija, rutina i iskustvo.
Dvojica zdanjih veznih fudbalera Nemanja Maksimović i Nemanja Gudelj igrali su presporo, a ovaj drugi nije imao nijedan pas unapred, svi su mi bili oni alibi pasovi, unazad. Maksimović je očajno intervenisao kod drugog gola Rusa, deluje da je mogaoo bolje da zatvori šut Karavajeva.
Dušan Tadić i Sergej Milinković-Savić, jedini kreativci u timu, bili su odsečeni i morali su da se vraćaju do centra kako bi dobili loptu. Uz to, Tadić je došao sebi tek u drugom delu drugog poluvremena, dok se Sergej nepotrebno trošio u raspravama sa sudijom, posle promašaja iz idealne prilike kod rezultata 0:0.
Bočni igrači Darko Lazović i Filip Kostić retko su pokušavali sa prodorima, a kada bi u tome i uspeli završnica je bila očajna. Lazović se pokazao koliko-toliko, mada je bilo evidentno da nije imao dobru komunikaciju, ni saradnju sa Milenkovićem. Kostić je odigrao ispod svog nivoa, daleko od onoga kako igra u Ajntrahtu. Po onome viđenom u petak veče, prosto je neverovatno da je Kostić igrač kojeg ne pitajući za novac želi da dovede trener Intera Antonio Konte.
Napadač Aleksandar Mitrović gotovo da se nije video tokom utakmice, jer nije dobio nijednu upotrebljivu loptu, ali je i kao takav uspeo da postigne gol, posle jednog jednog bega, prodora i asistencije Lazovića. Aleksandar Mitrović nije briljirao, ali je opravdao poverenje. Ponovo je bio strelac za Srbiju i tako stigao do svog 35. gola u reprezentaciji. Na poslednjih osam utakmica Mitrogol je tresao mrežu protivnika čak 12 puta. Sada je na trećem mestu liste najboljih strelaca reprezentacije. Ispred njega su samo Stjepan Bobek sa 38 golova iz 63 utakmice, Blagoje Moša Marjanović 37/58, Milan Galić 37/51 i Savo Milošević 37/102.
I izmene su se utopile u sivilo tima. Filip Đuričić je promašio zicer. Mogao je da pita golmana gde će da šutne, a izabrao je najgore rešenje. Aleksandar Kolarov još jednom potvrdio da mu je desna noga mnogo slabija od leve. I on je imao obećavajuću priliku, iz koje je mlako šutirao i to pravo u golmana.
Ruski selektor Čerčesov pitao se zašto u startnoj postavi nije bilo Nemanje Radonjića. Reče Rus, da ga je očekivao. To će sigurno potvrditi i veliki broj ljubitelja fudbala u Srbiji. Držati na klupi najbržeg igrača Srbije i ne iskoristiti ga protiv prilično osporih i tromih ruskih bekova, pitanje je za selektora Ljubišu Tumbakovića. Kada se ovome doda i nerešen status Luke Milivojevića, odlazak Nemanje Matića, kao i sijaset sitnica iz tabora "orlova" koje život i dobru energiju i atmosferu znače, onda je jasno zašto Srbija nema rutinu u igru, recimo kao Rusija.
Šta je Tumbaković dobio utakmicom protiv Rusije, videćemo već u nedelju protiv Turske. Tu će biti jasno da li je eksperiment sa trojicom štopera završio u fioci, ili će i dalje insistirati na tome... Jasno je samo da je Norveška blizu, a da Srbija nema igru.
Kurir sport/A. Radonić
