Široj javnosti je nepoznata činjenica da je ceo jedan fudbalski tim iz Podnovlja kod Doboja, položio život za Republiku Srpsku i srpski narod. Reč je o Fudbalskom klubu Polet. Poginulo je čak dvanaest igrača tokom rata 1992-1995. Za njihovu žrtvu danas gotovo da niko i ne zna.
- Početak rata je bio i neka vrsta mobilizacije za fudbalere. Kada je srpski narod bio ugrožen, oni su loptu zamenili puškom. Čekao ih je najvažniji meč, u kojem je ulog bio mnogo veći od tri boda. Svi su se uključili u borbu, i veliki broj ih je izginuo braneći veru i otadžbinu - kaže, za "Novosti", Jovo Vukeljić, trener FK Poleta.
Nažalost, s početkom ratnih dejstava došlo je do prvih žrtava, i taj krvavi niz nije stao do kraja rata. Jedan po jedan, dvanaestorica fudbalera položila su život na braniku otadžbine.
- Prvi je stradao, 1992. godine, Nebojša Grabovac (28), igrač sredine terena, neoženjen. Iste godine poginuli su i Dragan Bosić (24), igrač odbrane, neoženjen, pa Slavko Vukmirović (25), levi bek, otac jednog deteta, Dragan Radulović (27), igrač odbrane, Miloš Narić (29), igrač odbrane, otac dvoje dece koja danas igraju u istom klubu... Šesti igrač koji je izgubio život 1992. je Dragan Maksimović (23), napadač, otac jednog deteta, potom Slobodan Narić (23), igrač odbrane, i Đoko Narić (31), takođe odbrambeni igrač, otac dvoje dece - ispričao je Vukeljić.
Fudbaleri Poleta ginuli su u ratu i 1994. godine.
- Svoj život za Republiku Srpsku dali su i Slavko Grabovac (22), desni bek, otac jednog deteta, pa Siniša Šaporac (25), igrač sredine terena, čije dete se rodilo mesec dana posle njegove pogibije. Zdravko Narić, u timu odbrambeni igrač, neoženjen, nestao je u bici na Vozući 1994. godine, i njegove kosti još nisu pronađene. Dvanaesti igrač Poleta koji je dao život za rodnu grudu je Zoran Tomušilović (27), otac dvoje dece. Kao komandir interventne jedinice "Vučijački orlovi", poginuo je od muslimanske ruke - po završetku rata. Ubijen je u Modriči 1996. godine - završava tužni "imenik" Jovo Vukeljić.
Osim spomen-ploče na prostorijama kluba, nažalost, ništa drugo ne podseća na herojstvo ovih mladića, od kojih je najstariji imao 31, a najmlađi samo 22 godine. Ova priča o junaštvu Poletovih fudbalera ostala bi nepoznata široj javnosti da se za nju nije zainteresovalo Udruženje gardista Prve gardijske motorizovane brigade Glavnog štaba Vojske Republike Srpske.
- Iz ovog primera jasno nam se oslikava celokupan odnos prema onima koji podneše najveću žrtvu za narod. Primer FK Polet govori o poziciji i odnosu države prema borcima i njihovoj žrtvi. Mi ćemo uraditi sve što je u našoj moći da se to promeni - kaže, za "Novosti", Mijodrag Ivanić, član Predsedništva Udruženja gardista Prve gardijske motorizovane brigada GŠ VRS.
Kurir sport / Novosti
