Legendarni srpski fudbaler i nekadašnji igrač Crvene zvezde i reprezentacije Dušan Savić prisetio se božićnih praznika koje je slavio kao dete u domu svojih babe i dede.
- Kao i svako dete u to vreme Badnji dan i Božić, slavio sam sa roditeljima i bratom Draganom kod kod nane i dede u Lajkovcu. Kod nas se uvek znalo kad su Badnji dan i Božić, bez obzira na teško komunističko vreme. Bilo je skromno, ali smo i tada čuvali našu veru, običaje i tradiciju – rekao je Dule Savić za Kurir, a onda nastavio:
- Sećanja blede, kako godine prolaze. Znam da je u januaru uvek bilo mnogo snega, ne kao danas. Praznici su bili još lepši u tom ambijentu. Posebno kad si dete. Mi smo Božić dočekivali kod maminih roditelja, jer je očev tata Ilija, inače Solunac iz Drinske divizije, poginuo 1944. godine.
Dušan Savić objasnio je potom kako se u domu njegovog deda Miće dočekivao Božić.
- Deda, teča, ili tata, uvek bi neko od njih unosio Badnjak u kuću. Dok smo brat i ja bili deca, nismo išli da sečemo badnjak, to smo radili tek kasnije, kad smo porasli. Deda Mića, Milorad Marković i naša nana Perka, vodili su računa da unuci uživaju u svemu i da im ništa ne fali.
Badnji dan prethodio je Božiću.
- Postili smo na Badnji dan. Na trpezi su bili posni pasulj, krompir, razne salate… Uvek je u kući bilo slame, žita, oraha po podu… Baš kako naša tradicija nalaže, a to deca najviše vole. Grejalo se i kuvalo na “smederevcu”, a brat i ja smo voleli da otvorimo vratanca, uzmemo grančicu sa badnjaka i džaramo. Zajedno sa dedom, iako smo tada, malo znali o značenju tih običaja.
Dušan Savić posebno pamti bakinu trpezu i sve đakonije koje su bile na stolu za Božić.
- Najviše sam voleo bakine palačinke i vruće pite… I sad, kad vam pričam, setim se, i osmeh mi dođe na lice. Kasnije, kad smo brat i ja porasli, voleli smo da jedemo čorbast pasulj, gibanicu, čvarke i vruću prasetinu. (smeh) To nam je ostalo i do danas.
U to vreme pokloni su bili skromniji, a deca daleko manje zahtevnija nego danas.
- Nije bilo kao u današnje vreme. Ko je tada uopšte mogao da misli o nekakvom poklonu. Bili bismo srećni kada bi nana sačuvala neku lepu crvenu jabuku za brata i mene. I ako neko donese loptu kao poklon… Taj je bio najbolji! Dobiti loptu, tada, u to vreme, bila je privilegija.
Legendarni srpski fudbaler u istom duhu vaspitao je svoje sinove Uroša i Vujadina.
- Sa sinovima, porodično, supruga Marina i ja, božićne praznike slavili smo na Zlatiboru, u našoj vikendici. Uvek je tu bio naš komšija, profesor Nikola Džoni Jakovljević. Nas dvojica smo svako jutro išli da sečemo badnjake, a posle smo ostalom komšiluku delili grane, da i oni uživaju u prazniku.
Dušan Savić nažalost ovaj Božić neće proslaviti sa celom porodicom. Njemu i supruzi Marini pridružiće se stariji sin Uroš sa suprugom i ćerkom, dok će Vujadin biti na Kipru, gde ima angažman.
- Nije jednostavno. Nedostaju unuci, ne samo za Božić, već svaki dan. Vujadin i Mirka su na Kipru, ali znam da će na naš srpski način proslaviti Božić, Mirka je tome posvećena, deca će sigurno uživati. Andrej, Adrijana i Mihajlo biće srećni. Mi ćemo se potruditi da Leni Božić učinimo posebnim.
Za Novu 2021. godini Dule Savić je uputio čestitku.
- Svim pravoslavnima želim srećan Božić i našu Novu godinu! Da ovo ubačeno zlo od korone nestane. Što bi naša vera rekla, da se obožimo, složimo i umnožimo. I da se trudimo da budemo bolji. Reprezentaciji želim da nađe selektora koji će nas odvesti na SP i EP, i koji će ostvariti rezultate koje želi nacija. Zvezdi želim da prođe Milan i ode što dalje u Ligi Evrope, te da osvoji duplu krunu. I da se navijači vrate na tribine – iskreno je poželeo Dušan Savić.
Kurir sport/Aleksandar Radonić
NE PROPUSTITE
