Sava Aranđel Čestić je dečko koji obećava! Pleni korpulencijom, sigurnošću i brzinom, što za momka od 192 centimetra i kojem je životni uzor Nemanja Vidić nije mala stvar. Standardno igra u Bundesligi, postao je član mlade reprezentacije Srbije, a ukoliko nastavi sa sjajnim partijama u Nemačkoj, gotovo je izvesno da će dobiti poziv Dragana Stojkovića za A tim.
O tome kako je prihvatio poziv da igra za “orlove”, a ne “pancere”, o duelima sa Erlingom Halandom i Robertom Levandovskim u Bundesligi, kako i zašto je dobio ime Sava Aranđel, za koji klub u Srbiji navija, mladi Srbin rođen u Ofenbahu govori za Kurir.
Šta za vas predstavlja igranje za mladu reprezentaciju Srbije?
- Mnogo mi znači, lepa je stvar igrati za zemlju svojih roditelja. Poznajem nekoliko momaka iz reprezentacije, najviše sa okupljanja za U-16 i U-18. Video sam da ima dosta novih, jedva čekam da ih upoznam, kao i oni mene. Mislim da se Srbiji veoma ozbiljno radi sa mlađim kategorijama, što i pokazuju rezultati reprezentacija, odnosno titule evropskog i svetskog šampiona – počeo je razgovor za Kurir Sava Aranđel Čestić.
Kako je došlo do kontakta sa ljudima iz FSS, koliko su vas pratili?
- Mene su u isto vreme pratili i Nemačka i Srbija, a Srbija je bila konkretnija, na moju veliku radost. Rekao sam već, dolazio sam na ranija okupljanja u mlađim selekcijama. Imao sam poziv iz obe zemlje, ne krijem. Sve je išlo preko oca, on je razgovarao sa ljudima iz FSS. Odlučili smo zajedno da je za mene najbolje da igram za Srbiju.
Selektor Dragan Stojković veruje mladim igračima, da li sebe vidite u narednom periodu i u A reprezentaciji?
- To je moj cilj! Da li će to biti Srbija, ili Nemačka, videćemo… Nemci su i dalje uporni, ne odustaju, ali je Srbija u prednosti. Što se tiče Dragana Stojkovića, znam da je veliko ime, legenda srpskog i svetskog fudbala. Drago mi je što veruje u mlade igrače i što želi da im pruži šansu.
Kako ste i kada počeli da igrate fudbal?
- Počeo sam u Ofenbahu, gradu pored Frankfurta. Tu mi živi porodica. U jednom, malom klubu sa četiri godine. Ozbiljnije je krenulo kada sam prešao sa 15 godina u FSV Frankfurt. Izuzetan klub, poznat u Nemačkoj po radu sa mladim selekcijama. Tu sam ostao godinu dana, a onda je došao poziv iz Šalkea, gde sam ostao tri godine. Posle toga me je pratio Keln, svideo mi se njihov sistem i lako smo se dogovorili. Posle pola godine su me priključili prvom timu… (smeh)
Zašto ste odlučili da napustite Šalke?
- Šalke je u problemima, mada to nije bio razlog mog odlaska. Igrao sam standardno u prve dve sezone, treće, trener me nije puštao i zato sam odlučio da odem. Kad mi je ugovor istekao lako sam se opredelio za Keln. U Šalkeu sam upoznao Matiju Nastasića. Mogu reći da je mnogo dobar momak, čvrsto na zemlji, spreman da uvek pomogne. Videli smo se nedavno kad su igrali Šalke i Keln.
Kako vam je u Kelnu? Deluje da veruju u vas.
- Dolazak u Keln je velika stvar za mene. Imali su poverenje u mene, u mladog igrača, a ja sam sve to morao da potvrdim na terenu. Da nije bilo tako, ne bih igrao u prvom timu. Ništa nije slučajno, sve ovo što sada živim, jeste rezultat velikog rada i odricanja.
Debitovali ste jesenas za Keln u Bundesligi protiv Dortmunda. U toj utakmici čuvali ste Halanda. Sada za vikend opet igrate protiv Borusije…
- Ugovor sa Kelnom do 2024. potpisao sam pre utakmice sa Borusijom. Jedno, dve ili tri nedelje pre debija. Bio je to moj dečački san, koji sam pretvorio u stvarnost. Igrao sam protiv Halanda i Sanča, bilo je treme, jedno 10 minuta pre utakmice… Ali kad je sudija svirao početak, trema je nestala. Nisam bio u nervozi. Haland je jak i brz, veliki talenat, tako nešto se retko viđa, stalno hoće na gol, gladan je. Veliki respekt za njega. Čuvati ga bio je izazov za mene, da odigram toliko dobro protiv njega.
Nemci vas cene u svojim izveštajima, jednom prilikom napisali su za vas doslovce - “Savo Čestić je hladan kao pseća njuška”. Šta to znači?
- Ha, ha, ha… To je baš tako, tačan je prevod kako ste rekli. Tako se kaže na nemačkom, kad je neko opušten i hladan. Da nema straha od bilo koga. Imponuje mi takvo pisanje, tera me na dodatni rad, stimuliše me da budem još bolji.
Ko vam je bio uzor u detinjstvu? Na koga ste se ugledali?
- Nemanja Vidić! Bio je i ostao broj 1! Idol! Kako je on igrao za Junajted... Vidić je bio veliko ime u svoje vreme, igrač koji je rođeni lider, agresivan u duelima, neustrašiv. I danas gledam njegove klipove, učim od njega. Defanziva mu je bila savršena, a svaki nedostatak nadoknađivao je srcem. Pored njega, volim i Serhija Ramosa, jer navijam za Real.
Hoće li Keln sačuvati status u Bundesligi?
- Daćemo sve do sebe da ostanemo u ligi. Imamo određenih problema, ali verujem da smo dovoljno kvalitetni da ispunimo cilj. U maloj smo krizi, ali sam ubeđen da ćemo je uskoro prevazići.
Kako je igrati protiv mašine kakav je Bajern, odnosno Levandovskog?
- To vam je drugi nivo fudbala! Baš tako je izgledala utakmica Kelna i Bajerna. Nismo bili loši, imali smo šanse, nadigravali se sa njima, ali su nam oni iz nekih polušansi davali golove. Dovoljno im je malo prostora, ne primetiš kad ti daju gol. Na semaforu je stajalo je 5:1 za njih, a mi nismo znali šta nas je snašlo. Levandovski? Neverovatan, koristi i najmanje prostora da postigne gol, nekada ga je prosto nemoguće čuvati. Visok, snažan, okretan, sa osećajem za gol, šutira sa obe noge, savršeno igra glavom, proigrava…
U Nemačkoj igra dosta Srba. Protiv kojeg zemljaka vam je najteže igrati?
- Ima dosta naših igrača u Bundesligi i to je dobro. Frankfurt je srpski klub (smeh). Kostić i Jović su tamo. Ajntrahtu ide sjajno ove sezone, bore se za Ligu šampiona. Srbii su udarna snaga kluba, Gaćinović je dobar u Hofenhajmu. Mi Srbi smo, što se tiče fudbala, kvalitetni, kako bih vam rekao... Izvinite, razmišljam na nemačkom, a nedostaju mi reči iz srpskog. Igrao sam direktno protiv Kostića, na istoj strani. Izuzetno je brz, dobar na lopti, ali nisam se ni ja dao. (smeh) Posle utakmice smo popričali. Menjali smo dresove, njegov dres mi je u ormanu. Na posebnom mestu. (smeh)
Da li navijate za neki klub u Srbiji?
- Za Partizan! Iskreno, u poslednje vreme slabo pratim srpsku ligu. Cela moja porodica navija za Partizan. To sam primio od malih nogu. I onda postaneš Grobar. (smeh) Sviđa mi se što Partizan daje šansu mladim igračima. Imaju dosta sjajnih momaka. Iz mlađih kategorija reprezentacije poznajem Lazara Pavlovića i Filipa Stevanovića. Obojica obećavaju mnogo, nadam se da će postati sjajni igrači.
Odakle su vam koreni, iz kog kraja Srbije?
- Moji su iz Srema! Sremci! (smeh) Tatina strana je iz Kraljevaca, a mamini su baš iz Rume.
Imate zanimljivo ime Sava Aranđel. Kako ste ga dobili?
- Sava, to je bila želja mojih roditelja. Dopalo im se to ime i rekli su pre mog rođenja, da ako bude sin, tako će se zvati. Aranđel, to ime mi je otac dao. Po svetom Aranđelu, našoj krsnoj slavi, Ponosan sam na oba imena!
Kako se Nemci nose sa koronom?
- Ovde su vam žestoke mere. Sve je zatvoreno, sem prodavnica hrane i apoteka. Korona je napravila problem celom svetu, posebno u Nemačkoj i čini mi se da se normalnom životu nećemo uskoro vratiti. Ovde kod nas u Kelnu, da bi naprimer otišao da kupiš obuću ili odeću, moraš da se prijaviš putem interneta i zakažeš termin – otkrio je mladi Čestić.
Kurir sport/Aleksandar Radonić
NE PROPUSTITE
