Piksi je nadahnut i sa mnogo optimizma govorio o obavezama koje ga očekuju i promenama koje će reprezentacija doživeti sa njim na klupi, a evo kako je pričao ranije.
Krenimo od prvog prvog intervjua koji je dao za "Tempo" sa 18 godina.
- Pa mene svi zovu Piksi. Po onom crtanom junaku. Kad dođe 19 časova i 15 minuta, ostavljam sve... Drugove, devojke, šetalište, hranu... Žurim i jurim pred TV ekran da gledam Piksija. Voleo bih ako biste uz ovaj naš razgovor stavili naslov Piksi - rekao je Stojković tada i zauvek pored svog imena i prezimena umetnuo taj nadimak.
Jedan od intervjua koji je privukao veliku pažnju u tadašnjoj Jugoslaviji Piksi je dao 1990. godine - pred odlazak iz Zvezde i put na SP 1990. godine. Osvojio je titulu sa crveno-belima, ali je imao "teško" proleće zbog predugovora sa Olimpikom iz Marselja.
- Našao sam se na meti navijača i novinara, kao ja sam uzeo pare i baš me briga. Ma kakve pare! A čak i da sam uzeo, to ništa ne bi promenilo kod mene. Borio bih se do poslednjeg daha za Zvezdu i ujedao bih da bude prva. Neprijatno mi je bilo kada su Delije počele da mi zvižde. Zapitao sam se da li ti navijači znaju da ja volim Zvezdu više nego većina njih. Pa ja sve navijačke pesme znam napamet. Kako klinac sam dolazio na Zvezdine mečeve u Beograd, redovno išao na sever, čak i jurio protivničke navijače da im uzmem zastavu i šal. Ponekom i šamar udarim. Ma, to su bili klinački ludi dani - rekao je Piksi te 1990. godine.
Pričao je Piksi tada i o porodici, jer je trebalo da oženi suprugu Snežanu.
- Biće to intiman svadbeni ručak, neću da pravim cirkus od svadbe.
Na konstataciju da će mnoge obožavateljke da se razočaraju, Piksi je rekao:
- Ma neka se razočaraju. Kamo sreće da su ranije. Morao sam zbog njih pet puta da menjam broj telefona. Zvali su me u svako doba dana i noći. Vrište, pričaju nešto bezveze i tako. Poštari su me zamrzeli, jer sam dnevno dobijao 30-40 pisama. Poneko sam i pročitao, mnoga sam bacio, i nikad ni na jedno nisam odgovorio.
Iako tada još nije otišao iz Zvezde, pričao je Piksi i o povratku na Marakanu.
- Kao igrač male su šanse da se vratim, ali se zato sigurno vraćam u taj najdraži klub kao član uprave, jer me profesija trenera uopšte ne interesuje. Džajić je dugovečan i biće direktor dokle god bude hteo, ja bih mogao da budem pomoćnik. Mislim da bih bio dobar za dovođenje igrača. Kako bih "palio" fudbalere da pređu u Zvezdu? Pričao bih: "Zamisli 100.000 ljudi na Marakani skandira tvoje ime, ženske te jure, ako ne dođeš upropastio bi karijeru i tako dalje. govorio je.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
