Legendarni napadač Atletiko Madrida, Milinko Pantić u intervjuu za čuveni španski "As" prisetio se osvajanja duple krune sa Madriđanima, čuvenog gola protiv Barse u finalu Kupa Kralja i otvoreno govorio o Partizanu i svojim trenerskim planovima i ambicijama.
Nakon sjajne igračke karijere Milinko se otisnuo u trenerske vode. Jednu sezonu je bio trener B tima Atletiko Madrida, a potom je radio u Bakuu iz Azerbejdžana i kineskom Dalianu.
Novinar "AS" sporta konstatovao je da je jako čudno što Pantić ne dobja ponude makar iz Srbije.
"Iz zemlje sam otišao 1991, pre 30 godina. Ja sam stranac u Španiji, Srbiji, svuda. Čak više nego ovde. Bilo je kontakata, ali sam zainteresovan samo za Partizan, moju najveću ljubav posle supruge i ćerki. Bilo je nekih poziva iz Grčke, ali bez konkretne ponude. Imam prednost što govorim grčki. Govorim i španski, ruski, slovenske jezike, malo engleskog i francuskog", rekao je bivši napadač.
Pre desetak godina napustio je Atletiko i od tada su mu vrata kluba praktično zatvorena.
"Mislim da ne bi trebalo da je tako, mi se međusobno privlačimo. Što se mene tiče, vrata nikada nisu zatvorena niti će biti. Do kraja života ću biti zahvalan Radomiru Antiću, neka počiva u miru, Hezusu Hilu i njegovoj porodici što su me doveli u klub i dali mi šansu da igram u Španiji. Zahvalan sam i navijačima zbog načina kako su me dočekali. Postoje ciklusi u životu, momenti i nikada ne znaš šta će doneti sutra", kaže Pantić i ističe da mu puno nedostaje teren i rad sa igračima.
Bivši fudbalski as prisetio se kako ga je kao potpunog 29-godišnjeg anonimusa pokojni Radomir Antić 1995. godine doveo na Visente Kalderon.
"Pre nekoliko dana mi je prijatelj poslao isečke iz španskih novina tih dana, u kojima je pisao da je Atletiko pitao koliko košta Padić iz Panioniosa. Moje prezime niko u Španiji nije znao. I onda sam došao i osvojili smo duplu krunu. To je sudbina. Uvek kažem da mi fudbal mnogo toga duguje. Nisam ostvario ni 30 odsto mogućnosti. Kao trener ni 10 odsto. Fudbal mi mnogo duguje. To je spektakularan dug. I ovo nije ni preterivanje, ni arogancija", ističe Pantić.
Priznao je da je tek pre nekoliko meseci pogledao snimak sa čuvenog finala Kupa Kralja protiv Barselone, kada je u produžetku doneo trofej Madriđanima.
"Otkriću vam tajnu. Nikada nisam gledao snimak tog finala sve do pre nekoliko meseci, zajedno sa suprugom i ćerkama. Mučio sam se kao pas, bio sam sav znojav, bez obzira što sam znao kako će se završiti. U prvom poluvremenu nisam pipnuo loptu. Trčao sam kao pile bez glave. U drugom da. Počeo sam da igram i Krojf mi je odredio flastera koji me je svuda pratio – Rožera. Bio je to najvažniji trenutak moje karijere. I gol u produžetku", rekao je Pantić.
Pantić je imao 29 godina kada ga je Radomir Antić doveo u Atletiko Madrid. Već u prvoj sezoni u Atletiku pružao je sjajne partije i pomogao klubu da dođe do duple krune u Španiji. Odigrao je te sezone 41 utakmicu i postigao 10 golova u prvenstvu, a u finalu Kupa Kralja je postigao pobedonosni gol protiv Barselone u produžecima za pobedu od 1:0.
Naredne sezone Atletiko je igrao u Ligi šampiona, gde je Pantić bio najbolji strelac takmičenja u sezoni sa 5 postignutih golova. Takođe, iste sezone u prvenstvenom meču protiv Barselone postigao je sva četiri gola u porazu svog tima od 5:4.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
