Jer Miša Tumbas je bio ona vrsta navijača koja živi za svoj klub, koja diše za svoj klub, ona vrsta kakva se ređe i ređe može pronaći. Ona vrsta navijača koja voli svoje, ali ne mrzi tuđe.
Miša Tumbas je i bukvalno živeo na Partizana i gotovo da je napamet znao raspored svih utakmica crno-belih bez obzira na vrstu sporta ili uzrasne kategorije. Miša je bio na tribinama, Miša je pravio buku, Miša je zabavljao i navijače i aktere na terenima.
Kada je 4. aprila prošle godine stigla vest da je preminuo Miša Tumbas, jedna od prvih misli bila je, "kakva ironija, tog čoveka bi ispratilo milion ljudi, a ne može zbog pandemije koronavirusa". Pandemije koja tada beše u začetku i zbog koje se na sahrane išlo u najmanjem mogućem broju. Miša Tumbas otišao je u tišini, upravo suprtono načinu na koji je živeo.
Danas, godinu dana kasnije, izgleda kao da u svemu ima neke simbolike. Već godinu dana nema buke sa tribina. Nakon odlaska Miše Tumbasa stadionima i halama odjekuje tišina.
Ali zato... I s one strane, on te bodri Partizane!
Kurir sport
NE PROPUSTITE
