VELIKA ČAST ZA PRVOG ČOVEKA PARTIZANA: Patrijarh Porfirije uručio orden Svetog Save Miloradu Vučeliću! FOTO

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije uručio je 7. oktobra 2021. godine u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu orden Svetog Save g. Miloradu Vučeliću, predsedniku FK Partizan i glavnom i odgovornom uredniku Večernjih novosti.

Svečanoj dodeli visokog odlikovanja prisustvovali su Preosvećena gospoda Episkopi bački Irinej, zvorničko-tuzlanski Fotije i kruševački David, porodica, prijatelji i saradnici. U odluci Svetog Arhijerejskog Sinoda, koja je pročitana tom prilikom, navodi se da se, na predlog Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, g. Miloradu Vučeliću, predsedniku FK Partizan i glavnom i odgovornom uredniku Večernjih novosti, dodeljuje visoko odlikovanje Srpske Pravoslavne Crkve, orden Svetog Save drugog reda, za višegodišnju uspešnu saradnju, novinarski profesionalizam i afirmaciju hrišćanskih vrednosti i vrlina.

Uručujući visoko crkveno odlikovanje g. Miloradu Vučeliću, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je istakao:

- Čast mi je da vas, gospodine Vučeliću, pozdravim ovde, u domu srpskih patrijaraha, povodom uručenja ordena Svetog Save odlukom Svetog Arhijerejskog Sinoda, a zbog svega što ste tokom više decenija činili za svoju i za našu Crkvu pre svega jer ste otvarili vrata i dali prostora našoj Crkvi da izađe iz svojevrsnog getoa u odnosu na javnost u našoj zemlji, ali i u odnosu na javnost izvan granica naše zemlje. Naime, tokom dugih decenija – nažalost, ne izostaju takvi slučajevi i danas – mnogi ljudi koji ponekad nisu loše volje i nisu zlonamerni, ali nemaju mnogo informacija i znanja iz života Crkve, znanja o njenoj prirodi, daju sebi za pravo da na svaki način javnosti tumače ono što je priroda i sama suština Crkve, kao i ono što je njeno poslanje u svetu. Međutim, znamo mi to dobro da postoje i oni koji najblaže rečeno nemaju dobru volju, a opet uz odsustvo elementarnog poznavanja Crkve i njenog života u simbiozi, sinergiji, a ujedno sa odsustvom dobre volje na svaki način, pokušavaju da predstave Crkvu javnosti, podrazumeva se, slikom koja je daleko od onoga što Crkva po sebi jeste. Vi ste pre – sada već mogu da kažem – mnogo decenija dok ste bili najpre direktor Radio-televizije Vojvodine u Novom Sadu, a onda i direktor nacionalne televizije u Beogradu, otvorili vrata – a sada ću samog sebe ispraviti – ne samo da ste otvorili vrata nego ste dali i trudili se da mi iz Crkve imamo apsolutno sve mogućnosti da sa malih ekrana govorimo o svojoj veri kao da govorimo iz samoga hrama ili sa oltara crkve. Bukvalno je tako često i bivalo, jer ste u saradnji, pre svega, sa ovde prisutnim Episkopom bačkim gospodinom Irinejem organizovali serijal koji se zvao Bukvar pravoslavlja i koji je zaista to i u praksi, kasnije se pokazalo, i bio. I kao što je imao svoj značaj taj serijal u ono vreme kada je bio realizovan, mislim da na snazi i aktuelnosti, na onome što ima da poruči savremenom čoveku, nimalo nije izgubio, već naprotiv, sve što je važilo tada čini mi se da se namnožilo danas - istakao je patrijarh Porfirije i nastavio.

- Omogućili ste, dakle, Crkvi da ona sama o sebi svedoči. A ko je imao uši mogao je da čuje, a ko nije hteo da čuje imao je slobodu da se opredeli u odnosu na to što je Crkva o sebi tada po prvi put javno počela da svedoči. Imao je mogućnost da se odredi kako je hteo na osnovu svojih predispozicija. Sve što ste Vi tada učinili, ponavljam, zajedno sa vladikom Irinejem i uz saradnju i pomoć Vaših saradnika, a takođe i saradnika vladike Irineja, jeste jedno crkveno delo, jer Crkva smo svi mi koji smo kršteni u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Svako je pozvan da bude sveštenik na mestu na kome se nalazi u smislu da to mesto na koje ga je Bog postavio bude mesto bogosluženja, da bude, kao što smo u tim emisijama govorili, deo carskog sveštenstva, to jeste, deo izabranog naroda koji je pozvan da svedoči tajnu večnoga života ovde, ali i kako to kažemo – eshatološki. Zbog svega toga, da ne dužim, radujući se što Vam danas u ime naše Crkve dodeljujemo orden Svetog Save, ja vam od sveg srca čestitam i neću propustiti priliku naglasim da novine na čijem ste čelu danas – nisam ekspert i neću da ulazim u druga polja – daju mogućnost da Crkva svedoči o sebi, da Crkva može da kaže koji je njen sistem vrednosti i da taj sistem vrednosti stavi na ravan poređenja sa drugim sistemima vrednosti sa kojima smo danas suočeni kako bi svako mogao da u ogledalu onoga što se zove Hristos prepozna sebe i prepozna svoj put. Mogao bih još mnogo toga da kažem na ime zahvalnosti i pohvale Vama lično u kontekstu svega što mi kao Crkva doživljavamo da smo zajedno sa Vama postigli, ali evo sa ovih nekoliko reči ja Vam još jedamput čestitam i smatram ovo priznanje kao apel da istinskom energijom i mladačkom snagom koja ne zavisi od uzrasta, nego je plod našeg odnosa sa Bogom, nastavimo i dalje svi zajedno da svedočimo Hrista raspetog i vaskrslog koji je početak i kraj i smisao postojanja svakoga od nas pojedinačno, ali i čitavog ljudskog roda i čitavog sveta sve tvorevine. Čestitam i neka Vas Gospod blagoslovi.

Zahvaljujući na visokom crkvenom priznanju g. Milorad Vučelić je poručio:

-Vaša Svetosti, Vaša Preosveštenstva, dragi moji najbliži, dragi moji prijatelji, imao sam čast da danas primim orden koji nosi ime srpskog princa, monaha, diplomate, pisca i državnika. To je ime onog Arhiepiskopa, možemo slobodnog reći, i mudrog i preduzimljivog političara koji nama koji živimo osam vekova kasnije i dalje određuje duhovni horizont i daje životne smernice u njihovom najsavremenijem značenju. Usredsredimo se na misao i životopis Rastka Nemanjića, Svetog Save. Prepoznajemo ishodište i moćni prapočetak ne samo crkvene, već i životne, dakle svetovne filozofije kadre da uspokoji i usmeri u ovom našem burnom i teškom veku. Mi, baštinici svetosavlja, usvojili smo gotovo potpuno Savin duhovni kodeks i učinili ga, ponekad i bez znanja i svesti, svojim nacionalnim, identitetskim i, pre svega, etičkim kodeksom. Zapanjujuće su sličnosti i moguće paralele Savinog vremena i muka srpske srednjovekovne države sa našim savremenim rešenjima i raskršćima u ovom trenutku sudbinski važnim za srpski narod i njegovu budućnost. Nestrepeći da time uprostimo našu poruku možemo reći da je princ Rastko, monah Sava, bio pred velikim iskušenjima i teškim izborima baš kao mi danas. On je postupao mudro i promišljeno i njegovi izbori kako je vreme potvrdilo bili su delotvorni i za Srbe spasonosni. Kako ćemo mi, njegova duhovna deca, to vagati i koliko celishodne izbore praviti pokazaće budućnost.

-Promislimo li pažljivo, skromno mi se čini, da nećemo pogrešiti ako jezikom primerenom našem vremenu zaključimo da je Sveti Sava pišući svoje Zakonopravilo – baš kao da piše ustav s namerom da uredi društvene i crkvene i građanske odnose – spajao različita civilizacijska iskustva i težio ravnoteži istočnih i zapadnih uticaja i podsticaja što se pokazalo moćnim identitetskim temeljem Srba kroz buduće vekove. To je za nas sve i svuda svojevrsna poruka. Takođe, važno je da ne zaboravimo ni one poruke koje je ostavio kao prosvetitelj i pomiritelj, jer su nama u ovom dobu bezmalo zastrašujuće pretnje i nesloge, najpre potrebni duhovno uzdizanje, znanje i razumevanje stvarnosti, koliko i pomirenje i jedinstvo kao plod nadvladanog zla, gordosti i sebičnosti, istakao je g. Vučelić i zaključio:

- Neka mi bude dopušteno da kažem još nešto. Pored lične sreće i ponosa prisutan je i osećaj da se u ovim događajima odlikovani uvrštava u elitno društvo, jer u tom krugu nagrađenih istim priznanjem očekuju se odabrani savremenici i izuzetni preci. Deo duhovnog zadovoljstva i sreće svakako ne čini samo pripadnost društvu onih koji su delovali za opštu dobrobit i sa najplemenitijim težnjama. Reč je o svesti i nadi da se ovim zbivanjem potvrđuje svojevrsni nacionalni kontinuitet u vremenu i prostoru, velika duhovna snaga čiji delić tako postaje i odlikovani. Velika je to dužnost i velika je to čast. Podsetimo, svi mi u životu i radu delamo i nastupamo sa ramena naših predaka, ali i podržani ramenima naših savremenika.

Kurir sport