KO JE BIO BRANKO BULATOVIĆ? Misteriozno ubistvo prvog čoveka srpskog fudbala i dalje je pod VELOM TAJNE!

Ovo je još jedna velika tragedija u ovoj porodici nakon što je pre 17 godina ubijen njen otac u to vreme generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore.

Tog 26. marta 2004 Branko Bulatović, dolazio je u prostorije Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore na Terazijama. U trenutku kada se zadesio u prolazu na stepeništu ispred ulaza u zgradu FS SCG oko 10.30 sati sačekao ga je nepoznati muškarac. Propustio je Bulatovića da prođe, a zatim se okrenuo i sa leđa ispalio dva hica iz pištolja. Napadač je pištolj stavio u torbicu koju je imao sa sobom, izašao iz ulaza na ulicu i brzim koracima otišao u obližnji podzemni prolaz, odakle mu se izgubio svaki trag.

Bulatović, koji je još davao znake života hitno je prebačen u Urgentni centar, gde su lekari pokušali da ga spasu. Bulatović je istog dana u večernjim časovima preminuo.

Vest da je prvi čovek fudbala ubijen odjeknula je kao bomba u srpskoj javnosti. Da neko može da ubije prvog čoveka fudbala bilo je dotad nazamislivo. Ko je i zašto pucao u Branka Bulatovića, koji se motiv iza toga krio, a još važnije, ko je naručilac i dalje nije otkriveno.

Srpska policija dan posle ubistva Bulatovića, objavila je bila foto-robot mogućeg osumnjičenog uz kratak opis da se radi o muškarcu visokom 180 centimetara, sa kraćom bradom, koji je u trenutku likvidacije na glavi nosio crni šešir

Ko je i zbog čega mogao da puca u Branka Bulatovića nije otkriveno, ali kao i u sličnim nerazrešenim slučajevima pre ovoga, u javnosti se čulo nekoliko verzija, ali ni za jednu nije pružen konkratan dokaz, koji bi doveo do likvidatora i naručioca ovog ubistva.

Prvi motiv koji se spominje su navodne tvrdnje nekih Bulatovićevih prijatelja da mu je nekoliko dana pre ubistva u Crnoj Gori bilo prećeno i da je zbog toga bio veoma uznemiren. Oko ove trvdnje iskristalisala se verzija da je likvidacija Bulatovića bila naređena u Crnoj Gori, jer je odbio da registruje neku utakmicu koja je bila nameštena. Kap koja je prelila čašu navodno je bila njegova odlučnost da se prekine praksa sa nameštanjem utakmica. Ko je pretio Bulatoviću i zašto ostalo je nepoznato jer Bulatović, ako ih je i bilo, nije nikome govorio o tim pretnjama.

Kao drugi motiv za Bulatovićevu likvidaciju spominjalo se njegovo privođenje iz 1999. na aerodromu u Barseloni, kada je u njegovom koferu navodno bilo otkriveno 123.000 dolara, koje je on pokušao da prenese u Srbiju. Tom prilikom novac mu je oduzet. Navnodno, tad je izjavio da je zbog sankcija međunarodne zajednice iz Srbije izneo više miliona nemačkih maraka. Ni ova priča nije posve bila razjašnjena.

Čuveni fudbaler Dejan Savićević izjavio je jednom prilikom da Bulatović nije bio ubijen zbog fudbala. On je rekao da nijedno ubistvo funkcionera beogradskih klubova nema veze sa fudbalom.

“Nijedno od ubistava koja se pominju u toj emisiji ( emisija Insajder), od Arkana, preko Juse Bulića, pa do Bate Bulatovića, nemaju veze s fudbalom. Ti ljudi jesu bili predsednici ili visoki funkcioneri pojedinih klubova, ali nisu ubijeni iz fudbalskih razloga. Niko, pa ni Bulatović! On je bio moj prijatelj i naravno da mi smeta što se sada na taj način spekuliše o razlozima njegove smrti. Nagađaju da je ubijen zbog transfera, pa zbog nekakvih sertifikata, pa zato što nije registrovao prvenstvenu utakmicu, ali tvrdim da to nema veze sa istinom”, rekao je Savićević.

Branko Bulatović ubijen je u samom centru Beograda a njegov sin Blažo (28) ni dan danas ne zna ko mu je i zbog čega ubio oca.

Branko Bulatović je bio alfa i omega svih zbivanja u "kući fudbala". Ubijen je na pragu kancelarije u kojoj je provodio dane i noći.

"Nikad ništa nisam saznao, ni blizu. U to što je po novinama pisalo ne verujem, a u istrazi se ništa ozbiljno nije pojavilo. Šok traje evo već 17 godina i ništa ne znamo. Moja rođena sestra ne gubi nadu da će ubica biti pronađen, ja sam je, da budem iskren, izgubio. Nekad pomislim da bi bilo dobro da se zna, ponekad se čini da bi bilo lakše da ne saznam, to ga sigurno neće vratiti", rekao je Blažo svojevremeno za "Novosti".

Već skoro dve decenije traje priča vezana za Batino ubistvo nije izašla iz okvira misterije, a Blažo koji je tada imao samo 14 godina tvrdi da porodica nije mogla ni da nasluti da bi nešto tako strašno moglo da se dogodi.

"Uvek je znao sa ljudima, sa svima je imao zajednički jezik. Nije mi jasno da je moglo da se desi da se sa nekim ne dogovori. Sećam se kao da je juče bilo da me veče pre ubistva terao da spavam, gledali smo utakmice, smejali se. Nije bio ni čudan, ni zabrinut i onda čuješ tako nešto. Možda je on imao neke brige kad je bio sam, ali s nama kući bio je skroz opušten i nikad ne bih rekao da ga nešto muči."

Samo dan kasnije stigla je užasavajuća vest koja do danas ne nudi odgovor na pitanja zašto i kako.

"Bio sam na treningu, tada sam igrao za pionire Poleta. Došao sam kući oko 11, majka i sestra su plakale i rekle mi da su pucali na tatu. Otišli smo u Urgentni, oko 13.14 časova su mi rekli da je stanje kritično. Kasnije su nam javili da nije izdržao, da je preminuo."

Blažo baš kao i ljubitelji fudbala u našoj zemlji oca pamti kao čoveka koji je bio maksimalno posvećen najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.

"Zapamtio sam da je tati fudbal bio sve na svetu, naravno uz porodicu. Voleo je da ostaje po ceo dan u savezu. Sećam se druženja sa Dejom, Piksijem, Savom, Peđom, Darkom, Jugovićem, Jokanom na Svetskom prvenstvu 1998. i dve godine kasnije na Evropskom. Imali smo ritual da me povede vikendom na utakmicu, a preko nedelje sam često dolazio do njega u savez, odem do "Meka" uzmem klopu i kad mu postanem naporan neko me odveze do kuće. Imam lepa sećanja na detinjstvo, sve se to izgubilo te 2004. ali, eto, niko ne zna zašto."

Kako to obično biva, ruka prijateljstva od strane velikog broja ljudi bliskih Branku Bulatoviću pružena je samo neposredno posle ubistva. Osim jednog čoveka...

"Bili su svi tu u startu, a jedan jedini prijatelj koji je tu za mene i porodicu i dan danas je Dejan Savićević. Imamo odnos kao da sam mu sin ili da je bio tatin brat. Kakav je bio igrač, takav je čovek. Dejo mu je bio prijatelj broj jedan, ali da je to ovako nisam mogao ni da pretpostavim. Njega mogu da pozovem u četiri ujutro ili sedam, uvek je tu za mene, pomoći će mi. Zahvalan sam mu do neba jer se takav čovek nađe jednom u milion godina."

Stalni razgovori sa Savićevićem drže Blažu sećanja na oca svežim kao da nije protekla skoro decenija i po od ubistva.

"Kad mi Dejo priča o ocu uvek mi kaže sve najlepše, ali što više pričamo bude mu teško. Kad vidim da smo preterali, stanemo. Stvarno je obožavao tatu. Uvek mi kaže da bi bio ponosan što ima ovakvog sina i da sve gleda odozgo. To je život, što te ne ubije ojača te, tako da mora da se ide dalje iako je teško i bolno", setno je završio sin tragično nastradalog operativca nacionalne kuće fudbala.

Branko Bulatović rođen je 10.decembra 1951. godine u Kolašinu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1976. godine. Aktivno je igrao fudbal u juniorskoj selekciji Budućnosti iz Podgorice od 1965-1968. Generalni sekretar podgoričke Budućnosti bio je od 1981. do 1987, kada prelazi u Fudbalski savez Jugoslavije, gde je radio kao pravni savetnik, a 1991. postaje v.d. generalnog sekretara, da bi na mesto generalnog sekretara bio izabran 1993. godine.

Od 1981. do 1987. godine Branko Bulatović je bio član Izvršnog odbora Zajednice klubova Prve savezne lige, a u periodu od 1985. do 1987. godine predsednik Takmičarske komisije Zajednice. Bio je sekretar Organizacionog odbora FSJ za Svetsko prvenstvo u Italiji 1990, a od 1995. godine bio je član Izvršnog odbora Sportskog saveza Jugoslavije.

Kao član delegacije FSJ, Branko Bulatović je učestvovao na kongresima UEFA i FIFA, a od 1997. godine bio je član Komiteta za transfere UEFA. Bulatović je bio oženjen i imao je dvoje dece, sina i ćerku.

Kurir sport