Posle dvomesečne pauze, Bibars Natho je započeo novi fudbalski ciklus na startu nove polusezone. O pauzi usled anemije, željama i sadašnjoj formi govori prvi put za zvanični sajt kluba.
Konačno ste sa ekipom, osetili ste da sa tobom nešto nije u redu i nisi mogao da budeš sa timom dva meseca. Šta ti se desilo i kako si se osećao u prethodnom periodu?
„Za druge ljude to je bilo dva meseca, meni je to izgledalo kao dve godine. Opet, srećan sam što mi se to desilo tek posle 15 godina karijere, naravno ne i što je i sada. Poslednjih šest meseci sam se osećao slabije, nisam razumeo zbog čega. Razmišljao sam o mnogim stvarima, ali ne i o anemiji. Srećan sam što sam našao rešenje, jer je moglo da pređe u nešto ozbiljnije. Rešio sam to i sada sam se vratio jači nego ikada.“
Rekli ste da ste igrali sa 50 posto manje snage, šta da očekujemo u nastavku?
„Imao sam takođe povredu aduktora. Poslednjih godinu dana sam osećao veliku bol. Posle 60-70 minuta igre sam se osećao užasno! Uz to, anemija mi je oduzela svu moć i snagu koju sam imao. Sada sam ponovo spreman da poletim!“
Bio si u tom periodu u Izraelu. Kako si tamo provodio vreme i nakon koliko nedelja si krenuo da treniraš?
„ Non-stop sam bio sa majkom. Napustio sam Izrael pre 13 godina i nisam mnogo vremena provodio sa njom. Moja žena i deca su se vratili za Srbiju, a ja sam ostao sa njom. Gledali smo po čitav dan Netflix, jeli smo zajedno, pričali, bilo je uglavnom lepo sa te strane, ali sa druge i ne tako lepo, jer nisam mogao ništa da radim, moje telo je trebalo da odmara. Skoro mesec i po dana nisam radio ništa jer je prvo trebalo da rešim anemiju, posle sam imao i operaciju. Moje telo je preživelo traumu, ali sada sam dobro i srećan sam, opet treniram i skoro sam u punoj snazi. Nadam se da će iz dana u dan biti sve bolje i bolje.“
Pretpostavljam da si gledao Partizan i poslednje utakmice na našem stadionu. Kako si se osećao?
„Bilo je čudno sa jedne strane. Ja sam otišao zbog povrede. Onda je otišao Markec, pa je Rikardo počeo da se oseća loše. Dača nije mogao da igra jednu-dve utakmice. Počeo sam u sebi da paničim, ali mi je bilo drago što saigrači nisu odustali, što smo postigli tako dobre rezultate do kraja i pokazali da, iako nekoga nemamo, imamo dobru klupu koja je čak nekada i bolja. Ovo je pokazalo našu moć, a to mi daje nadu i samopouzdanje za budućnost da, iako se desi da imamo neki problem, da neko ne može da igra zbog povrede ili slično, da imamo takođe moćnu pomoć sa klupe.“
Sad su svi igrači ovde na pripremama, znate se vrlo dobro, da li je to važno za tim?
„Bilo je teških trenutaka kada smo gubili, kada su neki od nas bili povređeni, kada je vreme bilo izuzetno loše, ali smo na kraju pregurali sve to zajedno, kao tim. Zato smo sada spremni preuzmemo sve u svoje ruke, krenuli smo polako i radimo na tome. U ovoj sezoni trener nam je pomogao da izgradimo nešto i treba da zadržimo to, da nastavimo da budemo bolji svakog dana i na svakoj utakmici. Srećan sam zbog toga jer naporno treniramo, znamo svoj cilj, ko nam nam je protivnik i guramo do pobede.“
Imate težak raspored narednih šest meseci, kad se vratite imate utakmicu u Nišu, a onda idete za Prag gde igrate protiv Sparte, zatim još jedan meč, pa derbi.
„Tako je! Biće naporno narednih nekoliko meseci, moramo da damo sve od sebe, da startujemo dobro i u punoj snazi, ali ovog puta nemamo vremena da razmišljamo o tome, već ćemo ići korak po korak. Treba da zadržimo snagu od prvog meča, biće to veoma teških šest meseci. Znamo kakva je situacija, prvi smo na tabeli sa pet bodova više od drugoplasirane ekipe, pa ostali daju sve od sebe da nas pobede. Verujem da sve zavisi od nas i, ako budemo fokusirani na svaku utakmicu, verujem da ćemo nastaviti da igramo onako kako smo završili polusezonu.“
Koliko znate o FK Sparta Prag?
„Ne znam puno, gledao sam nekoliko njihovih utakmica na TV-u, ne sve mečeve, ali gledao sam kako igraju u Evropi. Mislim da su dobar i jak tim, ali ja verujem u moju ekipu.“
Dosta je mladih igrača u timu, šta mislite o tome i o Marku Milovanoviću?
„Da, imamo puno mladih talentovanih igrača. To je mentalitet Partizana, morate dati mladim igračima šansu da igraju i da se izgrade. Oni su stvarno dobri i veoma talentovani, žele da igraju, da uče od nas, starijih igrača i lepo je videti ih kako treniraju. Ako im mogu pomoći iz mog ugla, pomognem im, veoma sam srećan što su to baš dobri momci i slušaju, svakog dana su sve bolji. O našem Marku mogu reći da nije baš lako da dođe u tim godinama, trener ga je doveo u jednom teškom trenutku za tim, a on je bio tu i uradio odličan posao i postigao golove. Možda će mu biti malo teže, ali uz naporan rad i spremnost u svakom trenutku, mislim da je pred njim dobra budućnost.“
Rekao si mi kako si gledao Netflix sa majkom, tvoja porodica je bila u Beogradu, a ja sam videla tvoju sliku gde pecaš sa sinovima.
„Bili su u Izraelu nekoliko dana, dok sam se ja odmarao. U nekim trenucima sam osećao da nemam snage da idem sa njima svuda, a oni su non-stop želeli da igraju fudbal i košarku, ja sam im govorio da ne mogu, dok su oni govorili „Hajde, tata, hajde!”. Bio je to težak period, ali je bilo lepo biti sa porodicom. Porodica je veoma značajna za mene.“
Da li pecate?
„Ne ide mi baš pecanje.“
Poslali smo tvojim sinovima kalendar FK Partizan, da li ih je to iznenadilo?
„Kad je stigla kutija, zanimalo ih je šta je stiglo, a kada su videli Partizan-bili su oduševljeni. Hteli su da imenuju svakog igrača Partizana. Vole fudbal i vole Partizan, to je bio lep poklon za njih.“
Kurir sport
NE PROPUSTITE
