Danas je umro Siniša Mihajlović jedan od najvećih fudbalera kojeg je ova zemlja ikada imala. I navijači i prijatelji i saradnici pamtiće ga kao velikog fudbalera i kao velikog trenera i pre svega kao velikog čoveka.
Pamtiće se da je bio neustrašiv, hrabar, karakteran, nije pravio kompromise i zbog toga mnogima nije "ležao", ali se radi o vrhunskom fudbaleru i treneru koji će nam svima nedostajati. Mnogi ljubitelji fudbala Mihajlovića smatraju najboljim izvođačem slobodnih udaraca ikada.
Kad je već reč o slobodnim udarcima, jedan od njih je ušao u istoriju. Sa Zvezdom je osvojio Kup evropskih šampiona i postao besmrtan u istorijskim knjigama "Marakane", posebno zbog lopte koju je poslao pred gol Bajerna, a ona volšebno završila iza leđa golmana. Mihajlović se poslednje tri i po godine lečio od leukemije, u jednom trenutku stanje mu je bilo bolje, pa se vratio trenerskom poslu u Bolonji, ali bolest je bila jača i nije uspeo da dobije najvažniju bitku.
Kakav je bio kao igrač, trener i čovek govorili su gosti Usijanja: Milan Rašević urednik u Kuriru i profesor Aleksandar Janković, nekadašnji pomoćnik Siniše Mihajlovića u reprezentaciji.
Janković navodi da mu je prva asocijacija kada se pomene Mihajlović - velika strast.
- Nakon poslednje utakmice koju smo odigrali, cela svlačionica je plakala i, naravno, on zajedno sa njom. Prvi put sam to doživeo - započeo je Janković i dodao:
- Ta strast koju je nosio i koja je prekinuta tada, u našoj saradnji je osnovna karakteristika kada me pitate koja je njegova glavna osobina.
Rašević je podelio svoj utisak.
- On je napravio jednu istoriju i počeo da piše svoju. Ostavio je svetski trag, posebno u Italiji gde je preminuo - rekao je Rašević i dodao da je Mihajlović Zvezdi doneo besmrtnost i večnost nakon milion maraka plaćenih za njega.
Janković se prisetio mladosti i početka Mihajlovićeve karijere.
- On je krenuo sa mesta levog krila, pa bio leva polutka, vezni igrač, onda i levi bek, a završio je na štoperu - rekao je Janković i kroz faze opisao Mihajlovića kao ozbiljan kvalitet u svim ekipama u kojima je igrao.
Prisetio se čuvenog gola protiv Bajerna.
- Siniša je dozom svoje ličnosti i pozitivne agresivnosti, na takvom nivou u Italijanskoj ligi, on je tom agresijom pravio ambijent i davao je harizmom i autoritativnošću ton igri celom timu - rekao je Janković.
Prepoznatljiv temperament koji je pomenuo Janković istakao je i Rašević.
- Italija je zaista bila najjača u svetu po pitanju fudbala. Danas se to slabije viđa. Svedoci smo da se završava Svetsko prvenstvo i nema gola koji se daje iz slobodnog udarca, da je neko na taj način davao pečat igri. Lacio ne pamti ništa bolje od Sinišine drskosti, a tu epohu Lacio i dalje sanja - preneo je Mihajlovićevu veličinu Rašević i posebno istakao da je Siniša iz bolničke postelje komandovao timom Bolonje i u bezizlaznim situacijama nalazio načine da pokaže kako se treba ponašati u životu.
Janković, inspirisan sagovornikovim govorom, dodao je još jedno svetlo celoj priči.
- Ono što sam video, za golove iz slobodnih udaraca, koliko je bio veliki, da kada je dosuđen slobodan udarac na 25 metara, a Siniša bio na štoperskoj poziciji, u tom derbiju Roma - Lacio, ceo stadion ustaje na noge, kao da se izvodi penal - rekao je Janković.
Na pitanje voditelja gde bi Siniša Mihajlović mogao danas da nađe mesto u reprezentaciji Srbije, Janković je pre svega naglasio da bi svaka linija tima trebalo danas da ima jednog Sinišu.
- Logično bi bilo da se kaže da bi se Siniša iz mladih dana najbolje snašao na poziiji na kojoj igra Kostić, takođe bi bio dobar na poziciji Pavlovića, ali kada ih uporedite, opet je on "siromašan" u odnosu na Sinišu. Fudbal se promenio - ispričao je Janković.
Prokomentarisao je i njegovu svetsku slavu.
- Imao sam znatiželju da naučim nešto o italijanskoj stručnoj taktici, kako funkcionišu Milan, Roma, Inter i pitam ga "Dobro, promenio si toliko klubova, koji je najveći?", odgovorio mi je samo: "Crvena zvezda". U to vreme kada se igralo, Crvena zvezda je bila mnogo više - rekao je kroz smeh Janković i dodao:
- Crvena zvezda je u to vreme bila cela zemlja, i on je osećao taj snažan autoritet. Imam utisak da je ta strast i ljubav koju je osećao od naroda i ljudi, da ga je to ubedilo u to da je Zvezda najveći klub u kom je igrao - rekao je Janković.
Rašević je Mihajlovićevu trenersku karijeru nazvao bacanjem u vatru.
- On je bio spreman na sve. Žrtvovao je svoje igračko ime za to. Došlo je njegovih pet minuta. Sa Bolonjom skinuo je skalpove Interu, Milanu. Utakmica Milan - Liverpul, svi odaju minut ćutanja Mihajloviću! To je trenutak koji svedoči ko je bio Mihajlović u svetu i kao trener i kao igrač! - upečatljivo je izneo svoj doživljaj Rašević.
- Siniša je bio izuzetno harizmatičan i hrabar. Nije pristajao na defanzivan stav, uvek je bio napadač, napadao je loptu, u njegovoj glavi nije postojao defanzivan stav! Autoritet koji je prenosio na okruženje je nezaboravan - ispričao je Janković.
On je dodao i da je Mihajlović imao odnos kao pravičan otac, a ne popustiljiva majka.
- Nismo imali strpljenja i sluha za njega kao selektora - dodao je Rašević.
Janković je istakao da je Mihajlović napravio okosnicu današnje reprezentacije.
- Ta njegova tvrdoglavost, sigurnost u uverenja, imao je izgrađen sistem vrednosti, imao je nekoliko života pre nego što je došao u našu reprezentaciju i sve ga je to formiralo. Mi koji smo odrastali u tim godinama, nismo osećali to što je on želeo. A želeo je da pokaže pred svetom pripadnost naciji - rekao je Janković i naveo da mu je bilo jako teško što je morao da peva himnu pod prisilom, ali da je Mihina naredba da svi moraju da pevaju himnu bila apsolutno opravdana.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
