SAN MI JE DA ZAIGRAM PRED PUNOM MARAKANOM: Lepa fudbalerka Zvezde otkrila kako se brani od muškaraca i kako se nosi sa komentarima okoline

Nina Matejić zvanično je najbolja srpska fudbalerka. Rođena šampionka, devojka koja je već sa 20 godina skrenula pažnju javnosti na sebe. Prvo ponašanjem na terenu, golovima i osmišljenim akcijama, a onda skromnosti i pristojnosti van terena.

Danas je Nina Matejić jedna od najtalentovanijih fudbalerki Evrope, predviđaju joj lepu budućnost. Međutim, posle razgovora sa Ninom da se zaključiti da je ona prilično oprezna i pažljiva, svaka njena reč je odmerena, nema tu zapaljivih i neodmerenih izjava.

I deluje da tako treba, da je to pravo i zdravo razmišljanje jedne mlade devojke iz Velike Plane koja je došla u veliki grad kao tinejdžerka i koju će Beograd izvesti na pravi put. Pa, da počnemo...

Kako ste počeli da igrate fudbal? Zbog koga i zašto ste zavoleli tu igru?

- Sport je u mojoj porodici oduvek zastupljen. Tata i brat su igrali fudbal. Mama je pratila svaku njihovu utakmicu i ja sam prosto od malih nogu uvek bila na fudbalskom terenu. Moja ljubav prema lopti je iz dana u dan bila sve veća. A moja porodica na čelu sa mamom, pratila me je i bila podrška od prvog trenutka, pa sve do sada - počela je intervju za Kurir Nina Matejić.

Kada i gde ste počeli da trenirate fudbal?

- Fudbal sam počela da treniram sa sedam godina. Prvi trener bio je Bratislav Živanović. Sa dečacima sam igrala sve do svoje 14. godine.

Zvanično ste najbolja srpska fudbalerka i jedna od 10 najvećih bisera u Evropi. Gde vidite sebe u budućnosti?

- Zahvaljujući svojim saigračicama i stručnom štabu u klubu i reprezentacijama, mojim roditeljima i mentoru gospodinu Stevanu Mojsiloviću ove godine nosim to priznanje. Ne volim preterano da razmišljam o budućnosti. Želim da vredno treniram i napredujem iz dana u dan. Moje igre i učinak na terenu, služiće mi kao reper da u nastavku karijere nosim dres nekog velikog kluba.

Od rodne Velike Plane do Crvene zvezde i reprezentacije. Kako biste opisali vas životni put?

- U Velikoj Plani su počeli moji prvi fudbalski koraci. Dobar deo svog fudbalskog života provela sam u rodnom gradu i to mi je zaista pomoglo u fudbalskom odrastanju. Treninzi i utakmice sa dečacima, mnogo su mi značili da se formiram kao igrač u tom trenutku. Došlo je i vreme da se upustim u ženski seniorski fudbal. Tek tada sam shvatila koliko je treniranje sa dečacima imalo efekta. Ali, bitno je da sam nastavila da radim na sebi, kako bih unapredila fudbalske sposobnosti. Prve godine u Crvenoj zvezdi, putovala sam svakog dana od Velike Plane do Beograda i veliku žrtvu nosili su moji roditelji. Oni su moja najveća podrška, i bez njih, definitivno ne bih bila ovde sada.

Šta za vas znači igrati za Crvenu zvezdu? Da li biste voleli da igrate na punoj Marakani?

- Crvena zvezda je za mene ljubav, strast i emocija! Moj san je da igram pred punom Marakanom. Ove sezone je to nemoguće. Nadam se da ćemo jednog dana igrati neko veliko takmičenje i samim tim igrati pred punim tribinama našeg najlepšeg stadiona.

Idete li na utakmice muškog tima? Šta mislite o fudbalerima Crvene zvezde i njihovoj sezoni?

- Nažalost ne idem često. Ali, kad god mi obaveze dozvoljavaju, volim da odem i gledam utakmicu. Lepo je kada vidim da igraju momci, protiv kojih sam igrala kao mala. Zanimljivo, mnogo utakmica sam odigrala protiv standardnih prvotimaca Crvene zvezde, koji su mojih godina.

Ko je vaš omiljeni fudbaler Crvene zvezde, kako iz aktuelnog sastava, tako i ranije?

- Crvena zvezda svake godine pokazuje veliku dominaciju u domaćem prvenstvu. Ali, još veća čar je gledati je na utakmicama sa klubovima iz Evrope. Crvena zvezda je veliki klub i njoj je mesto u elitnim takmičenjima. Generacija kada smo bili prvaci Evrope je neverovatna. Evo, sada kada razmišljam. Uživanje je gledati te video zapise. Zaista, ne bih mogla da izdvojim nijednog.

Imate li nekog uzora među fudbalerima (domaćim i stranim), ali i fudbalerkama? Sportistima uopšte.

- Uzor mi je Kristijano Ronaldo, profesionalac, golovi koje je postigao, i istrajnost. Ronaldo Lima bio je umetnik sa loptom. Novak Đoković je takođe jedan veliki profesionalac i ljudska veličina. Pokazuje da je posvećenost najbitnija. Ali, ono najbitnije jeste da poštuje prave vrednosti.

Nedavno ste davali odlučujuće golove za Srbiju protiv Engleske i Mađarske. Koliko vam znači igranje za svoju zemlju?

- Nositi dres reprezentacije Srbije ima ogromnu odgovornost, čast i privilegiju. Taj grb simbolizuje našu zemlju, naše ljude i našu istoriju.

Sarađivali ste sa muškim trenerima u karijeri, a sada vas u reprezentaciji vodi žena Lidija Stojkanović. Možete li povući neku paralelu između muških i ženskih stručnjaka?

- Trenutno mi je u reprezentaciji selektorka Lidija Stojkanović. Ona i ja se znamo još od omladinske reprezentacije i verujem da će naša saradnja biti uspešna kao i 2024. godine kada smo otišle na Euro. Veliko poštovanje imam prema njoj. Sjajan selektor, ali i veliki čovek. Sa ova dva epiteta, pogotovo ovim drugim, uspeh je veoma blizu. Trenutno sarađujem i sa gospodinom Stevanom Mojsilovićem. On mi je fudbalski mentor. Rad sa njim mi je od najveće koristi. Prvi put sam videla kako je kada je neko totalno posvećen fudbalu. Svaki detalj je bitan. Pomaže mi da izvučem najbolje iz sebe. Da uživam u fudbalu. I da nije bitno gde, ili protiv koga igram, već da dam sve od sebe i da tih 90 minuta uživam. Te da je profesionalan odnos u sportu veoma bitan. I da svaki trenutak iskoristim kako bih sebi pomogla da napredujem u sportu koji najviše volim. Čast mi je što sarađujem sa takvim profesionalcem.

Koji vam je cilj sa reprezentacijom Srbije? Koje su vaše želje za budućnost?

- Cilj sa reprezentacijom jeste da u Ligi nacija zadržimo prvo mesto. Da napredujemo iz utakmice u utakmicu i da se plasiramo na neko veliko takmičenje. Imamo potencijal i kvalitet.

Svedoci smo da danas mladi ljudi dosta vremena provode na društvenim mrežama. Šta mislite o tome?

- Priroda je spas za sve. Neko voli sport, neko ne. Ali, mislim da svako voli da provede vreme u prirodi. Opusti se i napuni baterije. Prošeta. Udahne svežeg vazduha. Svedoci smo, svako od nas, današnjeg vremena. Mnogo žurbe. Mislim da treba da damo sebi oduška, pa makar i na nekoliko sati. Da uživamo sa prijateljima, porodicom. Sport je isto jedan vid "pomoći". Rekreativno, ili profesionalno. Bilo kako.

Ima li predrasuda prema ženama koje igraju fudbal od okoline? Da li vam se desilo da vas neki ljudi komentarišu i da li na to obraćate pažnju?

- Nažalost, verujem da se svaka devojčica našla u situaciji da ima predrasude okoline. Zašto se bavi ovim sportom? To je ipak muški sport... Fudbal, ili bilo koji drugi sport, ne bih delila na muški i ženski. Ili da li mi je šef/selektor/direktor muško ili žensko. Jer, to je isti sport. Ista su pravila. Ako znaš da vodiš svojim tim, vodićeš ga, nebitno da li si muškarac ili žena. A isto je tako i u igri. Ako si posvećen, istrajan, profesionalan, pokazaćes svoj potencijal. Svi smo ravnopravni.

Smetaju li vam takvi stereotipi i kako se borite protiv njih?

- Nažalost mnogo puta kao mala, pa čak i danas, čula za mnogo nepravdi zbog nepotrebne podele. I to svakako nije prijatno. Ali, bitno je imati prave ljude oko sebe, koji me podržavaju, i na kraju, imati sam sebe, i biti svestan koliko voliš taj sport, i koliko ti taj sport vraća... Jače je od bilo čega. Malo njih je doživelo taj adrenalin pre utakmice, i tu tugu, ili sreću posle utakmice. Najbitnije je slušati svoje srce. I slediti svoje snove.

Kako se branite od udvarača, jer ste zaista lepa i atraktivna mlada žena?

- Svakoj osobi znače komplimenti. Pogotovo osobi koja se bavi sportom o kome ima mnogo predrasuda. Kultura i prizemnost, štit su od svega.

Pročitao sam negde da zbog porodičnog nasleđa volite konje. Možete li nešto da nam kažete o tome?

- Moja porodica je već 40 godina u konjičkom sportu. Pradeda je začetnik, deda naslednik. Mi imamo konje kasače, i mnogo pehara koje su osvajali. Oni su mi preneli ljubav prema konjima, tako da kod god imam vremena, gledam trke konja, i uživam u dvorištu posmatrajući ih.

Koji su vaši hobiji, kako provodite slobodno vreme?

- Slobodno vreme volim da iskoristim sa porodicom i prijateljima. To mi je zaista uživanje.

Koliko vam znači podrška porodice? Da li odluke vezano za život i karijeru donosite sami, ili uz njihovu pomoć?

- Podrška porodice je lično meni, najbitnija. Bez njih, ne bih bila ovo što jesam. Oni su mi vetar u leđa i najveći oslonac. Čitava porodica je uz mene. Ali... Mama i tata, brat, snajka, mala dva brata od tetke... Ove godina sam postala tetka jedne predivne devojčice... To je bogatsvo. To je sreća. To je život. Oni su mi podrška. Oni su mi kritičari. Oni su mi sve. I na svakoj utakmici ulazim sa ogromnim žarom jer znam da su oni uz mene. Moji prijatelji su uz mene. I kao što rekoh, moj mentor Mojsilović. Svi oni su glavna okosnica u mom životu. Svaku odluku donosim, u dogovoru sa porodicom i mentorom.

Da li bi devojčicama preporučili da treniraju fudbal? I zašto?

- Svakom detetu bih preporučila da se bavi sportom. Koji god da je u pitanju. I da ne odustaju od svojih snova zbog okoline, već da slede svoje snove. Jer, zaista je sve moguće. A fudbal, fudbal nije samo sport. Fudbal je za mene, način života - zaključila je Nina Matejić.