SRBIN STEPI U RANGU GETEA, ŠILERA I ŠOPENHAUERA: Kako se veliki Frankfurt zahvalio našoj legendi
Dragoslav Stepanović, legenda srpskog fudbala, veoma je cenjen i poštovan u Nemačkoj gde živi nekoliko decenija u nazad.
Govorio je Stepi za Kurir o poslednjem priznanju koje je kao nekadašnji trener Ajntrahta i Leverkuzena dobio od osoblja bolnice Betanijen u Frankfurtu.
Gest vredan poštovanja
Vest o popularnom Stepiju i velikoj klinici u Frankfurtu objavili su svi vodeći nemački mediji. Naime, lekari, medicinsko osoblje i pacijenti bolnice Betanijen glasanjem su izabrali da fotografija Dragoslava Stepanovića krasi jedna od vrata ove zdravstvene ustanove. Nemci su ovim činom odali priznanje Stepiju i pokazali da on uživa i dalje ogromnu popularnost u Frankfurtu, iako odavno ne radi kao trener.
Kurir je stupio u kontakt sa Dragoslavom Stepanovićem i zamolio ga da nam objasni ovaj fenomen.
- Oni su odlučili da sobe umesto brojeva imaju fotografije poznatih ljudi koji su vezani za Frankfurt. Mislim da su fotografije 20 poznatih na sobama... Zamislite, moje ime se našlo uz takve velikane kao što su Gete, Šopenhauer, Šiler... Sa toliko priznatih i cenjenih ljudi kroz istoriju. Prijatno su me iznenadili - počeo je razgovor za Kurir Dragoslav Stepanović i nastavio:
- Moja fotografija nalazi se na sobi 207. Bili su vrlo pažljivi. Prvo su me pozvali, objasnili ideju i pitali me, da li se slažem. Rekao sam im da će mi to predstavljati posebnu čast. I kada mene ne bude bilo, ostaće ta fotografija... Srećan sam što je toliko ljudi biralo baš mene. Frankfurt je grad sa skoro tri miliona stanovnika. Zamislite, jednog Srbina, koji je došao u Nemačku da zaradi za auto i tu ostao... I sada će ostati večno kao čovek kojeg voli Frankfurt. Ni sam ne znam zašto sam i dalje toliko popularan u ovom gradu. I danas u Frankfurtu jedna firma se reklamira sa mojim likom, iako odavno nisam trener, niti radim u Bundesligi. Valjda sam im još interesantan. (smeh)
Bog ga poslao u Nemačku
Pitali smo Stepija, da li mu se čini da ga više poštuju u Nemačkoj, nego u Srbiji.
- Vidite, zahvaljujući mom životu sada imam manje prijatelja u Srbiji, nego u Nemačkoj. Meni je 2012. umro otac, 2013. majka i više ne dolazim često. I onda me ljudi zaborave. To je normalno. Drugi je razlog taj, što Nemci svoje veličine poštuju i ne zaboravljaju. A, mi Srbi... Znate i sami... Mene je dragi Bog poslao ovde, da osvežim Nemce. Uvek sam znao da pravim atmosferu.
Potom je Stepi odlučio da nam otkrije kakav je u odnosu sa Nemcima, koji su prirodi zatvoreni i hladni.
- Evo, da vam otkrijem nešto... Kad meni neko ide u susret, ja mu obavezno kažem "dobar dan". I Nemci se iznenade. Odmah me pitaju - jel se znamo... Kažem im ne i objasnim da ne mogu da prođem pored nekoga, a da mu se ne javim.
Aktivan u fudbalu
Naveo je i drugi primer.
- Kad sam 1992. u poslednjem kolu izgubio titulu u prvenstvu sa Ajntrahtom, rekao sam čuvenu rečenicu koja će me stalno pratiti "Život teče dalje"... Ta rečenica je ostala mnogima u ušima. Kad odem u Hamburg ili Minhen, mnogi Nemci me podsete na tu rečenicu... Ne mogu da odem bilo gde, a da mi to ne pomenu . I ona će ostati iza mene... Drago mi je što me ne zaboravljaju.
Bez obzira na svojih 76 godina, Dragoslav Stepanović je i dalje aktivan.
- Gde god treba da se pomogne deci, idem za džabe, ništa ne tražim. I dalje me traže, a ja volim da sam među ljudima. To je stvar koja mi pomaže. Proglašen sam za trenera koji je najsimpatičniji u istoriji Ajntrahta. Zamislite vi to - smejući se završio je razgovor za Kurir Dragoslav Stepanović.
