"SPAVAO SAM POD MOSTOM I PO KIŠI I PO SUNCU, PRAO SUDOVE ZA HRANU..." Prošao kroz pakao, pa zablistao u Super ligi Srbije! Ispovest koja tera suze na oči!
Džon Meri već je dobro poznato lice u Super ligi Srbije gde je ostavio dubok trag nastupajući za Novi Pazar i Vojvodinu.
Ove sezone Meri je postigao tri gola na devet mečeva za Vojvodinu, a u emisiji "Oni vole Srbiju" na televiziji Arena Sport, otvorio je dušu i ispričao svoju potresnu životnu priču.
On se odselio iz Nigerije u Kamerun u potrazi za boljim životom, ali nije sve bilo onako kako se nadao da će biti.
- Teško, teško putovanje, ne bih išao u detalje, jer je previše emotivno. Tamo su me prihvatili u crkvi, i pitaju me ljudi zašto ne verujem u religiju. Izvinjavam se svima onima koji veruju u religiju, ali ona je meni odvratna. Zašto to kažem? Primio me je jedan čovek u crkvu, sveštenik koji je bio divan čovek, pružio mi je smeštaj i ostalo, sklonište. Išao sam na testiranja na klubove u Kamerunu, u Bamdindi - počeo je priču Meri, pa u dahu nastavio:
- Jednog dana je biskup posetio taj bogoslovski seminar i ugledao mene. Pitao je da li se ja tu školujem. Sveštenik mu je rekao da nisam njihov đak, ali da mi je dopustio da koristim smeštaj dok ne nađem sovje mesto pod suncem. Biskup je na to odvratio da nemam prava da budem tu i da moram da budem izbačen. I tu počinje moje strašno putovanje, otišao sam odatle, spavao sam pod mostom kao izbeglica, nisam imao kuda, i po kiši i po suncu. Sve me je to kao mladog jako izmorilo. Sve dok jednog dana nisam počeo da igram u trećoj ligi i napredovao i upoznao divnog čoveka koji je sada moj stric. Takođe zahvaljujući njegovom bratu, koji je moj drugi otac. On me je primetio, video kako treniram i igram utakmicu protiv jednog vrhunskog kluba. Tog dana smo pobedili, ja sam asistirao i dao gol. Pozvao me je i pitao da li su mi roditelji tu, rekao sam da nisu i da su Nigerijci. Pitao me je da li imam ikoga ovde, rekao sam mu da sam sam. "Pa gde si smešten?" - Ispod mosta. "Kako jedeš?" Odem u restoran, perem sudove, a onda mi na kraju daju da jedem. Tako se preživljava, tako se zarađuje novac.
Taj čovek mu je pomogao mnogo u nastavku života.
- Onda je zvao moje roditelje, pričali si su da koegzistiramo, tako da ima dve porodice. Zvali su me u nacionalni tim za igrače do 17 godina dva meseca kasnije, dao mi je kamerunsku ličnu kartu i odveo me je u imigraciono da mi sredi pasoš. Kako je to moguće? Nemam nikakva prava, nikakav osnov da postanem stanovnik. Rekao mi je da ne brinem, da se o svemu dogovorio sa porodicom.
Ubrzo je postao i stanovnik Kameruna.
- Ja pogledam ime Džon Meri Uzuegbuan Honi. Pitao sam ga ko je taj Honi? To je naš sin, moj brat ti je otac, a ja sam ti stric. Zaplakao sam, verovao sam da na svetu nema dobrih ljudi. Naoko su lepi, a u sebi puni zla i obmane. Tako da sam ja stalno uzimao, nisam znao kako da dobijem nešto, to je jedan od najdivnijih momenata u mom životu. Shvatio sam da koliko god zli ljudi mogu da budu, da ima dobrih momenata, da su kao anđeli i dođu i okrenu ti život - zaključio je Džon Meri.
BONUS VIDEO: