TRI SMRTNA NEPRIJATELJA SVAKOG FUDBALERA SU... OZBILJNI POROCI: Đurovski otkriva sa kakvim se nedaćama borio!
Mnogi fudbaleri, ne samo domaći, već i strani po prestanku karijere sreću se sa ozbiljnim problemima.
Mario Đurovski, nekadašnji fudbaler, danas trener na početku karijere otvoreno je pričao o porocima, koji uništavaju ne samo karijere, već i živote igrača širom sveta.
Svedoci smo da su mnogi fudbaleri posle blistavih karijera krenuli stranputicom. Treba se setiti Irca Džordža Besta, Engleza Pola Gaskojna i Pola Mersona, Brazilca Adrijana, Rumuna Adrijana Mutua... I najpoznatijeg Dijega Armanda Maradone. Kod nas, najbolji primer je Saša Ćurčić.
- Otvoreno ću da kažem. Svi mi fudbaleri smo slični. malo njih ima šire vidike. Bez obzira jesu li iz Beograda ili iz unutrašnjosti. I vrlo brzo dođemo do nekih para. Gledam to kroz sebe, jer smo svi bili osakaćeni kroz tri poroka. Oni su ubice svih sportista, pogotovo fudbalera. Prvi je kraj karijere i dosada, zatim kockanje i noćni život, odnosno žene. Neću da pametujem, samo sam realan - rekao je za Kurir Mario Đurovski.
Jedini izlaz i spas od nabrojanih poroka za svakog fudbalera jeste zdrava porodica.
- I zato je bitna porodica. Sa svojom suprugom Aleksandrom sam od svoje 17. godine. Odrasli smo zajedno. Uskoro slavimo i godišnjicu, 20 godina braka. Naravno, da smo imali uspone i padove u životu. Ljudi onda skrenu sa puta. Ima milion primera, velikih fudbalera. Porodica je ta koja ti daje stabilnosti i vuče te da ne upadneš u probleme. Imao sam sreću - iskren je bio Mario Đurovski, pa nastavio:
- Patio sam da imam porodicu kakvu trenutno imam. Celog života sam želeo da živim sa mamom i tatom, da imam harmoniju i pozitivu. Sa Aleksandrom sam dobio Karla i Bjanku. Zdrava su deca, ali šta će biti u budućnosti ne znam. Držimo se zajedno, moja želja je da do kraja života uživam u porodici. Promene ne volim, nikad ih nisam voleo. Nije lako, stalna su iskušenja.
Mario Đurovski mlađi je sin Milka Đurovskog, nekada čuvenog fudbalera Crvene zvezde i Partizana. Prošao je omladinsku školu na Marakani, ali nikada nije dobio priliku da se okuša u crveno-belom dresu. Igrao je za Mladenovac, Sopot, Bežaniju, Vojvodinu, a u inostranstvu za ukrajinski Metalrug, te klubove sa Tajlanda Muangtong junajted, Bangkok junajted i Bangkok glas. Fudbalsku karijeru završio je 2020. godine, kada je postao trener.
