Velić je učestvovao u ratu, kako sam priznaje, kao mladi dobrovoljac.
"Nakon što sam 1991. izgubio oca, koji je nastradao na poslu, sam sam se prijavio u HVO (Hrvatsko veće odbrane). Osetio sam potrebu da branim svoje. Kako tada nije bilo oružja, morao sam da kupim pušku i to za 1.000 nemačkih maraka. S obzirom na to da nisam bio u JNA, prošao sam dvonedeljnu obuku i pristupio jedinici koja je bila u mom Livnu. No, puno je ljudi koji su učinili više od mene", rekao je Velić za Večernji list.
Tokom rata Velićev komandant je bio haški optuženik, general Ante Gotovina.
"Mi kao obični vojnici s njim nismo imali kontakt, no o kakvom se čoveku radi, shvatio sam na ličnom primeru. Naime, nakon godinu dana bez većih ratnih dejstava, zamolio sam da mi se omogući igranje košarke i studiranje u Zagrebu. A tako nešto upravo je odobrio general Gotovina, jer bez njega tako nešto nije moglo da se dogodi. Nakon svega, a dosta je mojih kolega bilo ranjeno, neki su i poginuli, pitao sam se nisam li trebao da ostanem do kraja rata. I zato i danas veoma cenim sve ljude iz Domovinskog rata, pa čak svojim igračima ponekad povučem paralelu između njihovog posla, a on se svodi na treniranje i igranje, i tih ljudi. Činim to da se moji igrači zamisle i da dobiju motivaciju", završio je Ivan Velić.
Kurir sport/Večernji list
NE PROPUSTITE
