Mađarice su osvojile prvo mesto u grupi C koja je igrana u Nišu, ispred selekcija Slovenije, Turske i Italije.
Kapiten selekcije Mađarske je Kristina Rakšanji (27), devojka čiji su roditelji rođeni u Novom Sadu i Futogu.
- Mama mi je rođena u Futogu, tata u Novom Sadu. Tata je dobio posao u Mađarskoj kada sam imala četiri godine. Niko nije znao mađarski tada. Mene su poslali u vrtić i rekli, idi nauči mađarski. I danas roditelji pričaju srpski, a moja dva mlađa braća blizanci i ja mađarski. Imam rodbinu u Novom Sadu, tetku u Somboru... Ranije dok smo bili mlađi češće smo dolazili, sada kada sam u reprezentaciji obaveze su veće i nemam puno vremena - kaže za Kurir Kristina Rakšanji na perfektnom srpskom.
Sa košarkom je počela da se bavi kada je imala sedam godina.
- Počela sam da igram sa sedam godina. Bilo mi je pet godina kada sam bila na rođendanu kod trenera iz Novog Sada Lacija Ratgebera. Toliko sam puno želela da igram kod njega u Pečuju koji je tada bio na vrhu Mađarske i Evrope. Rekao mi je tada da sam još mlada i da treba da sačekam. Počela sam da plačem i odlučila sam da ću definitivno biti košarkašica. Ono što sam odmah zavolela u košarci je atmosfera. Košarka u Pečuju je u to vreme bila nešto najvrednije ljudima. Utakmice je pratilo 5-6.000 gledalaca. Ja sam kao mala brisala parket. Bukvalno sam čekala da neka igračica padne kako bih mogla da utrčim na teren i tako izađem pred publiku. Hvala Bogu, provela sam nekoliko sezona u takvoj atmosferi. Sećam se prve utakmice. Imala sam 15 godina. Još u svlačionici sam čula navijače. Kada sam doživela da prvi put izađem na taj teren, to je bilo nešto neverovatno.
Pored Pečuja, Rakšanji je veliki pečat ostavila i u Đeru, takođe evroligaškoj ekipi u kojoj je jednako imala prilike da sarađuje sa igračicama i trenerima iz Srbije.
- Trener u Đeru mi je tada bio Fuzi Akoš koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći kada je Nataša Kovačević izgubila nogu. On je bio moj trener u juniorima i u suštini sam zbog njega otišla tamo, kao i zbog Evrolige. Imali smo uspešnu sezonu. Posle sam otišla u Novi Zagreb, igrala Evroligu i regionalnu žensku ABA ligu. Iz Zagreba sam se vratila ponovo u Pečuj. Prošle sezone mi je trener u Đeru bio Miloš Pavlović, selektor mlade reprezentacije Srbije, a saigračica kao i u Pečuju Sanja Mandić.
Pored Pavlovića i Mandić, Kristina posebno ističe još neke trenere i igračice iz srpske košarke.
- Sa Necom Jovanović sam u kontaktu, ona mi je jedna od najboljih drugarica. Dve sezone smo igrali zajedno u Pečuju, družile smo se svaki dan. Našle smo se, kako se to kaže. Željko Đokić mi je bio trener devet godina. Spomenula bih Borisa Maljkovića, on nas je baš puno naučio. Otvorio nam je vid pošto je bio baš dobar igrač i košarku gleda na poseban način.
U četvrtak od 12.30 časova Mađarice u beogradskoj Areni igraju prvu četvrtfinalnu utakmicu, a rival će biti selekcija Velike Britanije.
- Nadala sam se potajno da možemo direktno u osam da uđemo. Utakmica protiv Slovenije koju smo prelomili u finišu nam je dala nenormalnu energiju. Protiv Italije smo potom odigrali odlično, čvrsto u odbrani i pametno u napadu. Protiv Turske smo imali priliku da odmorimo pojedine igračice i da mlađima pružimo šansu.
Ono što Mađarska donosi je i nekolicina mlađih igračica, stasalih poslednjih godina u najboljim klubovima u zemlji. Mađarska je pre nekoliko godina uvela novi sistem rada sa najtalentovanijim igračicama što očigledno daje rezultate.
- Hatar, Studer, Dubei... Mađarska ima lepu perspektivu. Pre nekoliko godina je uveden sistem da se bavimo mlađim igračicama, da se dosta radi individualno. Uvedeno je pravilo u mađarskom prvenstvu da prvih 20 minuta mora da igra jedan igrač koji ima manje od 20 godina. To im je velika prilika da se pokažu i koliko vidim one to lepo koriste.
Bez obzira na rezultat u Beogradu, pred Kristinom je po završetku Evrobasketa duža pauza. U saradnji sa svojim menadžerom Miroslavom Kojićem je dogovorila nastavak saradnje sa Đerom.
Dejan Ignjatović/Kurir sport
Agnješ Studer: Zbog Nece Jovanović navijam za Srbiju
Poletnu igru Mađarske većim delom diriguje mladi plejmejker Agnješ Studer (20).
- Zadovoljna sam kako igramo, ali se nadam da se nećemo zaustaviti na ovome. Lično, uvek mogu bolje, ali imam osećaj da dobro organizujem igru. Želim i u četvrtfinalu protiv Britanije da dam sve od sebe za ekipu. Možemo da pobedimo Veliku Britaniju. Biće mnogo važno da odigramo dobro odbranu i da primimo 60-65 poena, a ako to uradimo imaćemo lakši posao u napadu.
Tokom karijere Studer je nastupala za tim koji trenira Željko Đokić, a za saigračicu je imala Nevenu Jovanović zbog koje prati i selekciju Srbije.
- Od Željka Đokića sam mnogo naučila. Igrala sam sa Nevenom Jovanović. Pratim kako ona igra i kako Srbija igra, i navijam za njih.
Bernadet Hatar konkuriše za MVP šampionata
Mađarska je karakteristična i po činjenici da u svojoj ekipi ima najvišu igračicu na turniru. Mladi 24-godišnji centar Bernadet Hatar (208 cm) u dosadašnjem delu prvenstva je imala skoro dabl-dabl učinak od 15.3 poena i 9 skokova. Ipak, svoj učinak stavlja u drugi plan.
- Zadovoljna sam utakmicama i rezultatima koje smo odradili do sada. Velika je stvar što smo u osam najboljih u Evropi, ali imamo još mnogo toga ispred nas. Možemo da napravimo veliki rezultat. Ne bi mogla da igram ovako dobro bez ekipe. Saigračice me hrane loptom, predajem se za ekipu.
U Mađarskoj trenutno vlada euforija zbog rezultata ekipe, pa će veliki broj navijača doći u Beograd.
- Dobila sam mnogo poruka od porodice, prijatelja, navijača. U Mađarskoj se baš dosta prati Evropsko prvenstvo. Dosta navijača će doći u Beograd da nas prati.
Hatar je višegodišnji član mađarskog šampiona Šoprona, koji je poslednje dve sezone igrao i na F4 Evrolige. U timu je sa nekoliko srpskih igračica.
- Sa svima sam u dobrim odnosima. Sa Aleksandrom Crvendakić sam dugo godina zajedno u ekipi, takođe sa Jecom Milovanović. Pratim njihove igre i želim im sve najbolje.
NE PROPUSTITE
