Kada se vrednuje utisak kod sportista, onda je on uglavnom vezan za bojno polje na kome nastupaju. Nekima je, međutim, suđeno da podjednako uspešni budu i na terenu i van njega.
Srpska ženska košarka poslednjih godina beleži vanserijske rezultate. Tri medalje na najvećim takmičenjima u poslednjih pet godina, dokaz su sistema koji je uspostavljen. Teško je posebno izdvojata imena pojedinaca, ali je sasvim sigurno da je Sonja Vasić jedna od predvodnica te trofejne generacije.
I upravo je Vasić glavna inspiracija za mnoge devojčice koje maštaju o košarkaškoj karijeri i sanjaju o reprezentaciji jednog dana. Među onima koje Vasić nadahnjuje svojim igrama je i Nevena Krstajić. Mlada košarkašica Ženskog košarkaškog kluba Radivoj Korać upoznala je Sonju kao dete i od tada dosta uči od nje.
Ipak, kako ističe u intervjuu za Kurir, glavna pokretačka snaga za bavljenje košarkom potiče iz porodice. Otac Goran, bivši igrač a sada renomirani trener, i brat Stefan presudno su uticali na Nevenin izbor.
-Počela sam sa sedam godina, kada sam krenula u prvi razred. Najviše je na moju odluku uticao brat. Gledala sam njegove utakmice i kako dobro igra. Prosto sam želela i sebe da vidim u tome. Prva igračka inače mi je bila košarkaška lopta, krevetac mi je bio opremljen košem koji sam gađala, tako da sam od malena bila u toj priči.
Kako je mama reagovala?
-Mama je uvek stavljala školu na prvo mesto. Nije joj bilo drago kada sam sa 16 godina odlazila od kuće zbog karijere. Teško joj je palo, ali sada je ponosna.
Šta ti je sport najviše doneo u životnom smislu?
-Stekla sam karakter koji verovatno ne bih imala. Stekla sam mnogo prijatelja, naučila mnogo toga o životu kroz košarku. U Koraću sam naučila kako biti deo košarkaške porodice. Nikada nisam imala takvu "hemiju" u timu. Shvatila sam koliko je dobro što sam odabrala košarku za svoj životni put.
Šta te privuklo da dođeš u Radivoj Korać?
-Znam za Korać od malih nogu. Još dok sam počinjala u Sivcu, znala sam da je Korać klub sa lepom istorijom, da je među najboljima u Srbiji. Kada sam imala prvi razgovor sa trenerom Zoranom Akanovićem i predsednikom Petrom Bulatovićem, najviše me privuklo to što su javno stavili za cilj da idemo na titulu. Rekla sam sebi, ja moram da potpišem.
Šta ti daje snagu da budeš posvećena ovom sportu?
-Vera moje porodice je ta koja mi daje najviše snage. Otac mi stalno govori da sam ja rođena za košarku. Svako leto treniram sa njim i on me uporno motiviše. To je prelomilo da mi košarka bude centar života.
Koje si ciljeve postavila u karijeri?
-Pre svega želim da osvojim titulu sa Radivojem Koraćem. Za dalju karijeru, glavna želja mi je da zaigram Evroligu. Postavila sam sebi visoke ciljeve, znam da je to trenutno dosta daleko ali ću se potruditi da to ostvarim.
Ko ti je idol od igrača na tvojoj poziciji?
-Omiljena igračica mi je Sonja Vasić. Pratim je od malih nogu. Ona može da igra na svakoj poziciji, a i na mojoj. Gledam često njene partije, pogotovo kada igra za reprezentaciju. Kao mala sam kupila poteze od nje.
Da li si je upoznala?
-Jesam. Mnogo je prijatna i kulturna. Baš dobra osoba, kao što je dobra košarkašica. Upoznala sam je u Zrenjaninu pre nekoliko godina na finalu kupa. Moj trener iz Sivca Marjan Stojanac nas je upoznao i tada smo se slikali.
Pomenula si da su te trenirali otac i Marjan Stojanac, kod kojih trenera si još trenirala?
-U Spartaku sam trenirala kod Dušana Perovića, u Vršcu kod Miroslava Kanjevca. Sada u Koraću mi je trener Zoran Akanović.
Šta bi istakla kao svoje najjače oružje u igri, a na čemu još treba da radiš?
-Istakla bih šut. Prostor za napredak je veliki, mlada sam i moram dosta da radim. Pre svega na driblingu, eksplozivnosti, da se ubrzam malo. To je to što mi treba da igram jedan na jedan.
Da se vratimo ovoj sezoni, trenutno ste na deobi prvog mesta. Koji su ciljevi u sezoni?
-Težimo ka tome da osvojimo duplu krunu. To, naravno, nije jednostavno, ali treniramo jako, imamo sjajne odnose unutar tima. Imamo podršku uprave i navijača, koji nam veoma nedostaju zbog situacije sa koronom. Naša velika prednost je i to što svih 12 igračica može da igra i da da doprinos.
Kako si se snašla u Beogradu?
-U početku mi je bilo mnogo teško. Nikada nisam živela u ovako velikom gradu, u Sivcu, Subotici i Vršcu mi je sve bilo blizu. Ovde mi je blizu hala, što je najbitnije.
Koliko profesionalna sportistkinja ima slobodnog vremena?
-Retko izlazim, u slobodno vreme sam sa saigračicama, ili gledam filmove i čitam knjige. Gledam da što više odmaram jer imamo i po dva treninga dnevno.
Kako se brat snalazi u karijeri?
-Bratu ide bolje nego meni. Brat je radnik, ako je u 10 trening, on ustaje dva sata ranije, doručkuje, pola sata ranije je u hali, svakog leta naporno trenira.
Kako je kada te otac trenira?
-Mnogo je teško. Mislila sam da u tome nema loših stvari, samo prednosti. Nikada me nije izdvajao, insistirao je da ga zovem "treneru", a ne "tata". Zauvek će ostati da sam najviše naučila od njega.
Kako gledaš na svoju popularnost na društvenim mrežama? Imaš skoro 30.000 pratilaca na Instagramu.
-Osoba sam koja obožava da se slika. Međutim, meni je košarka prioritet. Našla sam balans kako da se drugi ljudi malo zainteresuju za žensku košarku, da vide da ima puno lepih košarkašica. Zaista želim da ženska košarka počne više da se prati. Ne smatram sebe popularnom. Oni koji me poznaju privatno reći će da nisam ista osoba na slikama i u životu. Mnogi steknu pogrešan utisak, uvek sam opuštena, druželjubiva.
Kako pratioci reaguju na tvoje objave?
-Ponekad mi pišu gluposti i odvratne stvari, ali te osobe odmah blokiram. Više ima onih lepih i normalnih reakcija.
Da li sebe vidiš jednog dana u modnoj industriji?
-Mene košarka ispunjava, zato mi je na prvom mestu. To slikanje bi mi možda bilo zanimljivo prve 2-3 godine i onda bi me smorilo. A na treninge uvek idem sa nekom željom i voljom, i to je ono što me ispunjava.
Zašto nosiš broj 14?
- Zbog tate, on je celu karijeru nosio broj 14 jer je rođen 14. septembra. Dvoumila sam se da možda uzmem ove sezone broj 23 jer je mama rođena 23. avgusta, ali je broj 23 bio zauzet. Tati je srce puno kad vidi mene sa tim brojem.
Kako reaguju tebi bliski ljudi na objave?
-Tata je u početku bio protiv, i danas govori da mi to ne treba, da treba da sam skroz u košarci. Otac je, brine, i savetuje me. Ne bi on mogao mene da zaustavi ako ja toliko želim da se posvetim modi, ali meni je to brzo dosadilo. U početku kada sam počela da se slikam, tata je govorio "jao, opet se slika", a sada kada mi je porastao broj pratilaca, onda mi ponekad kaže "hajde, promoviši me". On to više zbog treninga, drži individualne treninge.
Da li si dobijala ozbiljnije ponude od nekih brendova za slikanje?
-Imala sam neke ponude ali sam sve odbila, tražili su da se slikam kako ne treba, u donjem vešu. Ipak sam ja sportista i smatram da ne treba da se predstavljam u takvom svetlu.
Dejan Ignjatović / Kurir sport
NE PROPUSTITE
