Beogradsku arenu je još 1994. trebalo da otvori nezaustavljiva četa Dušana Ivkovića. Jugoslavija, svetski i dvostruki evropski šampion, kao i olimpijski vicešampion zbog sankcija i rata nije mogala ni da učestvuje, kamoli da bude domaćin planetarnog šampionata za košarkaše, kao što je planirano, ali je ta generacija zauvek ostala upamćena kao jedna od najboljih u istoriji.
„Arena“ je deceniju kasnije završena i ubzo je postala sinonim za dom kraljice igara, a tik pored nje kompanija Mozzart je u sklopu akcije "100 terena za jednu igru" kao 91, po redu obnovila košarkaški teren i posvetila ga čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag pod ubručima.
Otvaranju terena su uz mnoge legende košarkaškog sporta, prisustvovali i mladi košarkaši, članovi kadetskih timova Dudinog Radničkog sa Crvenog Krsta i reprezentacije Srbije. Dečaci, koji sanjaju da dostignu visine Petrovića, Kukoča, Rađe, Danilovića, Đorđevića, Paspalja, Divca... koje je Duda kao trener učinio majstorima "igre pod obručima". I ne samo to, mnogi od njih reći će da ih je učio i mnogo toga van košarke, da im je bio učitelj, brat, kum, prijatelj...
Zato i ne čudi što su uz naslednika Dušana Ivkovića, Petra i kuma Željka Obradovića, na terenu kraj Arene viđeni: , Željko Rebrača, Dejan Tomašević, Novica Veličković, Marko Kešelj,... Svi oni došli su da još jednom ukažu počast Dudi, čoveku, koji se nije libio da iskaže stav, ali isto tako nikada nije zaboravio ko je, iz kakve porodice potiče i sa ponosom je isticao ne samo da je potomak Nikole Tesle, već da je Beograđanin i što je za njega bilo posebno važno Krstaš.
- Duda je za mene bio drugi otac, učitelj. Kada kažete da je neko učitelj, jasno je da je to osoba kojoj se najviše veruje. On me je mnogo toga naučio, bio sam i biću mu zahvalan do kraja života na svemu, rekao je Ivkvićev kum i saradnik Željko Obradović.
Slično sećanje na Dudu ima i Predrag Danilović, predsednik Košarkaškog saveza Srbije.
- Ponosan sam na to što je Duda, kako je Željko rekao bio moj učitelj. Drugi otac. Jesam i zauvek ću biti prijatelj familije Ivković. A sa ovog terena će nadam se neki Novobeograđani i ostali koji dođu da igraju, preći nekoliko desetina metara dalje i zaigrati u velikoj Areni - rekao je Danilović.
Biografija za ponos
Dušan Ivković rođen u Beogradu 29. oktobra 1943. Bio je jedan od najuspešnijih evropskih trenera svih vremena, svakako najuspešniji selektor košarkaške reprezentacije Jugoslavije na šampionatima Evrope na kojima je osvajao zlatne medalje u Zagrebu 1989, Rimu 1991. i Atini 1995.
Bio je i selektor košarkaške reprezentacije Srbije od 2008. do 2013. godine, osvojio je za to vreme srebro na Evropskom prvenstvu i bio je četvrti na Svetskom prvenstvu 2010.
Od 1996. do 1999. kada je bio desna ruka Željka Obradovića u stručnom štabu Plavih osvojio je zlato na EP 1997. i SP 1999, bronzu na OI 1996. i bronzu na kontinentalnom šampionatu 1999.
Trenersku karijeru završio je 2016. godine, vodio je revijalni meč u znak oproštaja protiv Olimpijakosa 20. septembra 2017. godine.
Kao košarkaš je igrao na poziciji beka, a kao trener je vodio Partizan, Aris, Radnički Beograd, Šibenik, Vojvodinu, PAOK, Panionis, Olimpijakos, AEK, CSKA, Dinamo Moskva i Anadolu Efes.
Sa reprezentacijom je osvojio tri evropska zlata i jedno sredbro, jedno svetsko zlato, srebro na Olimpijskim igrama i zlato na Univerzijadi.
Na klupskom nivou osvajao je Evroligu (dva puta), Kup Radivoja Koraća, Kup Rajmonda Saporte, ULEB Kup, bio je sa svojim klubovima šampion Jugoslavije, Grčke i Rusije, u istim zemljama osvajao je i Kup i Superkup takmičenja.
Bio je dugogodišnji predsednik Udruženja košarkaških trenera Srbije, koje je tradicionalnu trenersku kliniku u Beogradu, posthumno nazvalo po Dušanu Ivkoviću, koji je 2017, godine postao član Kuće slanih FIBA u Mijeu nadomak Ženeve.
Četvrti, najmlađi potomak pesnikinje Branke i pravnika Petra preminuo je 16. septembra 2021. godine. a sahranjen je u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu.
Kurir sport / Nenad Kiš
NE PROPUSTITE
