SPEKTAKULARNA PRIČA IZ ISTANBULA 1992, NIKAD VIĐENE FOTKE! Saša mi je dao dres, a ja sam mu ga vratio 13 godina kasnije (FOTO)

Dragan je tada od Saše Đorđevića dobio dres sa brojem četiri, onaj u kom je pogodio famoznu trojku Huventudu, a njegovi drugari i on skinuli je s koša i mrežicu kroz koju je lopta prošla.

Nije bilo navijača crno-belih koji nije sanjao taj dres, a on je završio u rukama popularnog Šuleta.

- Ja sam tada gledao svaku utakmicu Partizana, Sale Đorđević sredinom 80-ih nije imao dobar status u ekipi i mi smo na tribini shvatili da on zaslužuje više, počeli smo da ga podržavamo i da mu skandiramo. Tako je došlo do promene trenera i imenovan je Dule Vujošević, koji je shvatio kakav talenat poseduje Đorđević, pa je počeo da igra i pravi dobre rezultate sa ekipom. Šalio sam se s njim rekavši mu - da nije bilo nas, još bi sedeo na klupi - priča Šušnjar za Kurir.

Tako je iz druženja sa igračima, posebno sa Sašom, došlo i do jednog obećanja.

- Još pre fajnal-fora u Ganu 1988, rekao sam Saletu da ako Partizan bude šampion Evrope, mora da mi pokloni dres. On je obećao da hoće, ali nažalost, izgubimo to polufinale i tako ostanem bez dresa. Ali ostalo je obećanje i dočekao sam da Partizan ode na fajnal-for u Istanbul 1992. i opet ja kažem Saletu za dres, a on mi odgovori: "Nema problema, ako budemo šampioni, dobijaš ga."

Malo je ko verovao da će "Partizanove bebe" stići do evropskog trona, ali bajka se završila na najlepši način, Đorđevićevom trojkom u poslednjim sekundama.

- Videli ste po završetku finalne utakmice kad se on popeo na sto da su pokušavali da mu skinu dres, a on se žestoko branio jer ga je obećao meni. Mnogi su uleteli u teren, a mene je sprečila policija i nisam znao kako da siđem, međutim, snašao sam se preko svečane lože, gde je bio čuveni Huan Antonio Samaran, pa sam s njim sišao na parket. Sale me tu vidi, skine dres i da mi ga. Tako je i nastala ta fotografija - kaže Dragan, koji je danas zaposlen u FK Partizan.

Punih 13 godina "četvorka" je krasila zid Šušnjareve sobe, ali je 2005. odlučio da ga vrati čoveku koji mu je doneo najveću sportsku radost.

- Saša je te godine pravio oproštaj od igračke karijere i u sklopu toga izložbu. Nedostajao mu je samo dres iz Istanbula, sve ostale je imao. I ja odlučim da mu ga vratim. Pozovem ga i kažem: "Vraćam ti dres." Bio je iznenađen. "Dao si ga meni kad je bio najvažniji, a sada je važniji tebi nego meni", rekao sam mu.

Na eksluzivnim fotografijama iz te noći 16. aprila 1992, koje prvi put izlaze u javnost, vide se mnoga pozata lica, Dragan Kićanović, Dragan Todorić, Željko Obradović, Bogdan Diklić, Radojica Nikčević, Fadilj Vokri...

Imam i mrežicu, ustupiću je klupskom muzeju

Nije dres jedini trofej koji je pripao Draganu, njegovi drugari i on spretno su se popeli na koš i skinuli mrežicu.

- Pa da, skinuli smo je, to je dragocenost iz istorije Partizana, planiram da je ustupim klubu da stoji u trofejnoj sobi i da ljudi vide mrežicu kroz koju je prošla lopta posle tog najznačajnijeg šuta. Takođe imam i karte sa sva četiri fajnal-fora koja je Partizan igrao, dakle, osam karata - kaže čovek koji je verovatno jedini navijač koji je bio na sva četiri fajnal-fora.

- A biću i na narednom - dodaje Dragan uz osmeh.

Bila je mobiliziacija, Partizan nam izdao potvrdu za put

Nije bilo lako putovati tih dana, počele su mobilizacije, odlazak na ratište. Neophodna je bila potvrda iz vojnog odseka, pa su se Dragan i njegovi prijatelji Nebojša Sabljić i Ivan Gorec snalazili kako su umeli.

- Mi smo se nekako snašli za potvrde iz vojnog odseka, zapravo, nabavili smo ih blanko i ispisali nešto. Tražili smo od Partizana da nam izda neku potvrdu da, kao, putujemo službeno u slučaju da nas zaustave na granici jer idemo preko Bugarske. I stvarno, negde u pola noći nas zaustave neki Bugari s puškama, ne znaš da li su kriminalci, šta su, ali su nas pustili kad smo im dali dva piva - prepričava dogodovštine s puta Dragan Šušnjar.

Predrag Gajić / Kurir sport

Bonus video: