DOKTOR REPREZENTACIJE OTKRIO SVE O POVREDI VASE MICIĆA: Morali smo to da učinimo, a dalje...
Dragan Radovanović doktor košarkaške reprezentacije Srbije dao je sjajan intervju portalu Meridian sport i otkrio brojne zanimljivosti i bogatog mandata uz naš državni tim...
„U reprezentaciju sam došao 2001. godine, u prvom mandatu Svetislava Pešića. Prvo moje iskustvo kao lekara reprezentacije bilo je zaista predivno – zlatna medalja u Istanbulu 2001. godine, gde je Jugoslavije superiorno osvojila Evropsko prvenstvo. Sledeće godine na Svetskom prvenstvu u Indianopolisu, isti tim predvođen selektorom Pešićem je osvojio svetsko zlato. Bio je to početak kao iz bajke”, počinje dr Radovanović priču za Meridian sport.
Otkrio je i kako se Bodiroga naljutio na njega te zlatne 2001.
„Na poslednjem treningu u Železniku pred Evropsko prvenstvo, u poslednjih pet minuta u igru pet na pet sudarili su se Bodiroga i Jarić. Bodirogi slomljen nos, a Jariću pukla arkada. Marka sam odmah zbrinuo, ušio na licu mesta. Dejanu smo takođe ušili posekotinu na arkadi, ali sutra ujutru sam ga vodio na Ušnu kliniku u mojoj bolnici da mu se namesti nos u opštoj anesteziji. Intervencija je bila ujutro oko 9 sati, posle čega idemo direktno u hotel. Jedva smo ga probudili. Njegova supruga, tadašnja devojka i ja smo ga bukvalno nosili poluprobuđenog u hotel da se spremi i krenemo na put.”
Kapiten te zlatne generacije nije hteo da nosi masku sa flasterima, a na doktora se ‘ljutnuo’ zbog njegovog saveta selektoru.
„Pešić me pitao, da li će Bodiroga igrati. Kažem mu neće, slomio je nos, nema zaštitu i ako bi ga neko opet zakačio ponovo bi došlo do dislokacije, prokrvario bi i moralo bi ponovo da mu se namešta. Odjedanput Bodiroga dolazi kod mene i onako ljutito i razočarano mi se obrati: ‘Šta si rekao da neću igrati?’. Na odgovor da mu je slomljen nos pita me šta može da mu se desi. Posle objašnjenja kaže: ‘Aha to. Dobro, ja ću da igram! Došao sam ovde da igram, a ne da gledam utakmice. Ajde sa mnom kod Pešića da mu to kažemo.’ I Bodiroga odigra tu prvu utakmicu protiv Hrvatske bukvalno kao u transu i sa tom pobedom je krenuo niz naših uspeha. Čini mi se da za tu utakmicu bili najviše u grču, posle se sve nekako otvorilo.”
Sa vremenske distance od 22 godine otkrio je i igrača koji je kao Bodiroga igrao ceo šampionat sa slomljenim nosem, naravno govorio i o Boriši Simaniću i događaju sa Filipina. Ističe da je dokorima daleko teže na takmičenjima, nego na pripremama zbog dijagnostike, logistike u bolnicama…
„Tamo nemate vremena da lečite igrača, pa da ga vraćate u trening. Morate da procenjujete da li može da igra, da napravi težu povredu i time ugrozi sebi karijeru ili je povreda takve prirode da mu se sanira i da posle kraće pauze može da trenira i igra. Zato nosimo uređaje, mašine, fizikalnu terapiju za lečenje i oporavak.”
U prethodne dve decenije dr Radovanović je polako napravio zdravstveni sistem, ne samo u pogledu medicinskih aparata koji se nose, već će prvi put u timu plavih biti trojica doktora i četvorica fizioterapeuta. U Rigu putuju i dr Nebojša Mitrović i dr Branislav Krivokapić.
„Ako medicinski tim Real Madrida ima 19 doktora, onda i naša reprezentacija može da ima trojicu.”,
Ovog leta u žiži je priča oko oporavka Vase Micića.
„Vasina povreda je od pre četiri, pet meseci, dok je igrao u Americi. Imao je distorziju, nije pauzirao, pa mu je tetiva na stopalu pravila probleme, što smo morali da saniramo. Ništa neobično, evo sad igra, a to ćemo i dalje tretirati.”
Doktoru Radovanoviću je prvog dana Evrobasketa rođendan, dan kasnije slavljenik je Svetislav Pešić. Pitanje da li bi im najlepši poklon bio da se ponovi 2001. izmamilo mu je osmeh:
„Nadam se.”
