ELENA JE SA SAMO 17 GODINA OTIŠLA U VELIKI KAN! Ona je biser srpskog sporta, a povukla je potez koji bi malo ko smeo...
- Elena Martić je sa 17 godina napustila Srbiju i potpisala za francuski Kan, jedan od najtrofejnijih evropskih klubova.
- Kaže da joj je prelazak bio veliki izazov, ali da se polako privikava na novu sredinu i trenira sa iskusnijim odbojkašicama.
- Posebno ističe zasluge trenera Dejana Krpovića i kluba Beograd za razvoj i prvi veliki korak u karijeri.
Veliki korak u karijeri napravila je mlada odbojkašica Elena Martić, koja je sa samo 17 godina napustila Srbiju i potpisala za francuski Kan, jedan od najtrofejnijih evropskih klubova.
U razgovoru za Meridian sport, mlada reprezentativka Srbije govorila je o odlasku u inostranstvo, privikavanju na novu sredinu, životu daleko od porodice, ali i odbojkaškim počecima i treneru Dejanu Krpoviću, kojem duguje veliki deo svog razvoja.
Martić priznaje da se sve dogodilo veoma brzo. Posle odlične sezone u kojoj je sa Beogradom sačuvala superligaški status, stigao je poziv agencije Gold Sport, a ubrzo i ponuda Kana. Iako je sa 17 godina bilo teško napustiti porodicu i Srbiju, odlučila je da prihvati izazov.
Dolazak u Francusku doneo joj je potpuno drugačije iskustvo. U ekipi nema nijedne igračice iz Srbije, francuski nije poznavala, a većina saigračica znatno je starija i iskusnija. Ipak, ističe da se polako privikava na novu sredinu i da joj mnogo znači prilika da svakodnevno trenira sa vrhunskim odbojkašicama.
Posebno je emotivno govorila o svom prethodnom klubu i treneru Dejanu Krpoviću, kojem pripisuje najveće zasluge za dosadašnji razvoj.
- Mogu da kažem da sam u Beogradu imala najboljeg trenera kojeg sam mogla da imam. Da nije bilo Dejana, ne bih napravila ovaj korak i ne bih danas bila u Francuskoj. Sve što znam, sve što sam naučila i iskustvo koje sam stekla, dugujem njemu i klubu. Koliko god mi sada bilo neverovatno što sam potpisala za Kan, meni će zauvek biti draži prvi ugovor koji sam sa Beogradom potpisala sa 14 godina.
Zanimljivo je da Elena, uprkos velikom transferu, ne želi da joj se život svede isključivo na odbojku. Škola, porodica i prijatelji i dalje su joj veoma važni, a priznaje da je odlazak u Francusku bio veliki izazov i za njene roditelje, posebno zbog činjenice da još završava srednju školu.
Kada je reč o sportskom delu, svesna je da trenutno nema ulogu kakvu je imala u Srbiji. Ipak, ne opterećuje se minutažom i početnom postavom, već želi da iskoristi svaku priliku za napredak.
- Ne gledam ovu prvu sezonu kao nešto u čemu po svaku cenu moram da igram. Nije smak sveta ako nisam u startnoj postavi, kao što sam bila u Srbiji. Ovo je drugačija liga, potrebno je vreme da steknem iskustvo i dokažem se na treninzima. Došla sam ovde da se dokažem, a ne zato što sam već sve dokazala – poručila je mlada odbojkašica.
A, kako je u Kanu? Odgovor - očekivan.
- Ovde je prelepo. More nam je na pet minuta, mada je grad veoma skup. Imam jednu Grkinju sa kojom se družim i izlazim. Baš smo juče bile u Nici, koja je takođe prelepa. Mi zapravo ne živimo u samom centru Kana, već u Mandeljeu, manjem mestu u blizini. Svi smo smešteni u jednom rizortu, tako da smo na istom mestu. Imala sam još neke ponude, ali odlučila sam se za Kan, njihov najtrofejniji klub. Nisam znala da je ovde ovoliko lepo. Jedno je kada gledaš fotografije, a potpuno drugo kada zaista živiš ovde. Za razliku od Srbije, vreme je uglavnom lepo. Evo, početak je novembra, napolju je 17 stepeni, sunčano je, ljudi su i dalje na plaži i kupaju se u moru.
