Iako je savršeno otvorio godinu, sa maksimalnih 55 bodova sa Pol Rikara, i održao se kao kandidat za titulu do poslednje, četrnaeste trke sezone, Dušan je u nju ušao s ambicijom da spase makar drugo mesto u generalnom.
Za naslov je Borkoviću bio potreban malo verovatan rasplet – da u nedelju pobedi, a da Mikel Askona ne bude bolji od 9. mesta. Za sezonsko srebro bilo mu je dosta da završi ispred Atile Tašija i Žan-Karla Vernea.
To mu se nije dalo. Poslednji, četrnaesti nastup u 2018. započeo je sa šeste pozicije, a efektivno ga je okončao već u burnom prvom krugu.
Borkovićev “hjundai” je otklizavao i za sobom ostavljao dim kroz 12. i 13.
krivinu u trećem sektoru piste, da bi se u šikani potpuno oteo kontroli, verovatno poguran sa desne zadnje Askoninom “kuprom”. Već u sledećem trenutku, Borković je udario u potpuno nedužnog Atilu Tašija. Mađar je eliminisan na licu mesta, a srpski trkač je s oštećenim prednjim krajem dospeo do boksa i tu stavio tačku na svoju sezonu.
U saopštenju Borkovićevog PR tima navodi se da je on “u Barseloni ostao bez plasmana zahvaljujući nezapamćenom incidentu, u kojem su ga čak trojica vozača namerno izbacila sa staze”, kao i da su se konkurenti ponašali “kao da je upaljen alarm da se Borković na sve načine zustavi, u čemu su, uz potpuno odsustvo morala i fer-pleja, na kraju i uspeli.”
Kao krivce za svoju sudbinu na odlučujućoj trci vozač iz Pančeva vidi i vozače KCMG “hondi” Tašija i Džoša Fajlsa, starog suparnika Askonu ali i svog prijatelja Norberta Mihelisa, koji je u M1RA “hjundaiju” gostovao na finalu kontinentalne serije.
Borkovićev komentar glasi: “Završila se trka, završila se i sezona. Ne mogu reći da sam srećan, ali sam makar završio kao treći u generalnom plasmanu. Na startu trke bila je totalna ludnica, Fajls i Taši gotovo da nisu ni kočili. Taši me je udario i polomio mi točak. Da sam završio trku u prvih deset, bio bih drugi u ukupnom poretku, ali tako je kako je, ne mogu da vratim vreme.”
“Neshvatljivo mi je da je Mihelis, koji je vozio da pomogne Hjundaiju, bio sporiji od mene čitavog vikenda. Potpuno me je zatvorio i bacio na šljunak. On mi je prijatelj, pa kad se on ovako poneo, šta da očekujem od onih koji direktno voze da mi naude, kao što je bio slučaj s Lesenom u Monci? Jednostavno, sujeta mu nije dozvolila da me pusti da prođem iako sam bolje startovao, vozio je kao da mu život zavisi od ove trke. Dozvolio je da me Fajls i Taši stignu i udare.”
Određenu satisfakciju Borković će izvući iz činjenice da je bio najkorisniji od svih vozača u timu Target kompetišn, jer je osvojio više bodova od svojih timskih kolega zajedno. Njegov godišnji bilans uključuje tri pobede i još dva izlaska na pobedničko postolje, ali i pet trka na kojima je iz različitih razloga u tabelu upisivao nulu.
“Slobodno mogu reći, da sam na početku godine bio najveći kandidat za titulu, i po vožnji, i po brzini, i po pobedama. Ali mnogo toga se desilo na moju štetu, pa sam na kraju ipak dokazao koliko vredim. Videćemo za sledeću godinu, imam veliku želju da ostanem u ovom šampionatu i vratim titulu, imam dosta neraščišćenih računa”, poručio je Pančevac.
Kurir sport/Serbia.ring
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
