Najnovije vesti

Hitler odbija da čestita crncu Džesiju Ovensu

Istorija Igara

Hitler odbija da čestita crncu Džesiju Ovensu

Ostali sportovi
00:00h
Jugoslavija je na 11. Igarma imala predstavnike u 12 sportova, ali niko osim Štukelja nije napravio značajniji rezultat.

Nemačka vlast je na najbezskrupulozniji način iskoristila Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine za promociju svoje nacističke ideologije. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) poverio je 1931, dok nacisti nisu bili na vlasti u Nemačkoj, organizaciju 11. izdanja najznačajnije svetske sportske manifestacije Berlinu, kao neku vrstu kompenzacije što se u tom gradu zbog Prvog svetskog rata nisu održale 6. Igre.Međunarodna javnost pokušala je da utiče na MOK da Berlinu oduzme Igre, ali glavnu podršku nemačkom gradu da zadrži organizaciju Igara pružio je predsednik Olimpijskog komiteta SAD Everi Brendidž, koji je zagovarao tezu da "politiku i sport ne treba mešati".Igre su, ipak, održane u Berlinu, ali su neprestano bile pod ogromnog senkom agresivnog i narastajućeg nacizma.Nemački političari su, međutim, na najgrublji način iskoristili Igre za svoju promociju i stavili ih u službu propagande. Svaki uspeh svojih sportista nemački nacistički zvaničnici koristili su za afirmaciju teorije o superiornosti arijevske rase. Antifašisti su snažno lobirali protiv berlinskih Igara, pa su čak i nameravali da u Barseloni, gradu koji je bio protivkandidat Berlinu u "trci" za domaćina 11. Olimpijskih igara, organizuju „Narodnu olimpijadu“. Taj plan im je, međutim, propao nakon izbijanja građanskog rata u Španiji.Nemci su se potrudili da besprekorno organizuju Igre. Da bi što više zainteresovali građane Berlina da prate takmčenja oni su, prvi put u istoriji olimpizma, obezbedili direktne prenose takmičenja, koje su ljubitelji sporta mogli da prate na 25 ogromnih ekrana raspoređenih po berlinskim trgovima.Slavna nemačka filmska režiserka Leni Rifenštal po nalogu nacističkih vođa snimila je propangandni film „Olimpijada“ - prvi dokumentarac o Igrama. U tom filmu, koji je prvo osporavan, a kasnije slavljen kao remek delo, 34. godišnja režiserka na nov i neuobičajen umetnički način afirmisala je estetiku tela.Iako su obećali čelnicima MOK-a da to neće činiti, nacisti su zabranili većini jevrejskih sportista da se takmiče za njihov tim na Igrama, a uoči početka takmičenja pohapsili su sve Cigane, oko 800 njih, i držali ih u posebnom zatvorskom kampu do kraja Igara.Nemačka javnost sa velikim interesovanjem pratila je takmičenje, o čemu svedoči skoro četiri miliona prodatih karata, a heroj Igara bio je tamnoputi američki atletičar Džesi Ovens, čiji su veliki uspesi prosto "izluđivali" lidere nemačkog režima. Ovens je u Berlinu uspeo da osvoji zlatne medalje na 100, 200 i 4x100 metara i skoku u dalj, što je do danas ponovio samo njegov zemljak Karl Luis u Los Anđelesu 48 godina kasnije.Uspeh sjajnog Amerikanca potpuno je "izludeo" Adolfa Hitlera, čije je nezadovoljstvo zbog Ovensovih podviga zabeleženo i kamerom. Nemački firer nije želeo da čestita uspeh Ovensu koji je svojim pobedama nad nemačkim protivnicima na najbolji način demistifikovaonjegovu teoriju o rasnoj inferiornosti crnaca i nadmoći arijevaca.Sjajan nastup na Igrama u Berlinu imali su nemački gimnastičari Konrad Frej i Alfred Švarcman, koji su sovojili ukupno 11 medalja. Frej je osvojio tri zlata, jedno srebro i dve bronze, dok je Švarcman u riznicu medalja stavio jedno srebrno odličje manje.U ženskoj konkurenciji dominirala je holandska plivačica Rie Mastenbrok, sa tri zlatne i jednom srebrnom medaljom.Italijanska fudbalska reprezentaciju potvrdila je zlatnom olimpijskom medaljom titulu svetskog prvaka osvojenu dve godine ranije i najavila trijumf na prvenstvu sveta 1938.Amerikanka Merdžori Gestring osvojila je zlatnu medalju u skokovima u vodu sa daske od tri metra i sa 13 godina i 268 dana postala najmlađa olimpijska pobednica svih vremena.Sličan podvig napravila je Dankinja Inge Sorensen u plivanju. Sa 12 godina i 24 dana ona je osvojila bronzanu medalju u trci na 200 metara prsno i postala najmlađi osvajač olimpijske medalje svih vremena u pojedinačnoj konkurenciji.

Na Igrama u Berlinu mađarski vaterpolista Oliver Halaši osvojio je treće olimpijsko odličje, drugo zlatno, iako mu je u detinjstvu, nakon saobraćajne nesreće, amputirana leva noga do kolena.

Jugoslovenska olimpijska ekspedicija u Berlinu imala je 86 članova, više nego ikada ranije. Međutim, do olimpijske medalje, svoje šeste, stigao je samo gimnastičar Leon Štukelj. Sjajni sportista, koji je sa tri zlatne, jednom srebrnom i dve bronzane medalje najuspešniji jugoslovenski olimpijac svih vremena, u vežbanju na krugovima osvojio je vicešampionsku titulu. Jugoslavija je na 11. Igarma imala predstavnike u 12 sportova, ali niko osim Štukelja nije napravio značajniji rezultat.

Pregled medalja

zlato srebro bronza

1. Nemačka 33 26 30

2. SAD 24 20 12

3. Mađarska 10 1 5

4. Italija 8 9 5

5. Finska 7 6 6

Francuska 7 6 6

7. Švedska 6 5 9

Japan 6 4 8

9. Holandij 6 4 7

10. Velika Britanij 4 7 3

11. Austrija 4 6 3

12. Čehoslavačka 3 5 0

13. Argentina 2 2 3

Estonija 2 2 3

15. Egipat 2 1 2

16. Švajcarsk 1 9 5

17.Kanada 1 3 5

18. Norveška 1 3 2

19. Turska 1 0 1

20. Indija 1 0 0

Novi Zeland 1 0 0

22. Poljska 0 3 3

23. Danska 0 2 3

24. Letonij 0 1 1

25. Rumunija 0 1 0

Južna Afrika 0 1 0

Jugoslavija 0 1 0

28. Meksiko 0 0 3

29. Belgija 0 0 2

30. Australija 0 0 1

Filipini 0 0 1

Portugalija 0 0 1

Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmičari iz Turske.

http://www.youtube.com/watch?v=XXIe5GbLSUs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track