– Mislila sam ih voditi u neki restoran, ali je sve bilo više-manje zatvoreno. Nije ni to bilo loše – rekla je Amina.
Jesu li se javili roditelji iz Mostara?
– Čula sam se s mamom. Tata me još nije zvao. Sestra je oduševljena. Nisam očekivala. Bilo i je jako lepo družiti se s ostalim sportistkinjama, provele smo zajedno tri dana u Zagorju. Organizacija izbora za svaku pohvalu. Eto, ispalo je da mi je pandemija donela ovu laskavu titulu. Naime, da je situacija normalna, nikad se ne bih mogla prijaviti na izbor jer u to vreme imam takmičenja svaki vikend. Na kraju krajeva da je sve bilo dobro, sada bih se pripremala za Igre u Tokiju – rekla je Amina.
Iza sebe već ima nastup na jednim Igrama, u Riju gde su je novinari proglasili najljepšom sportistkinjom.
– Na svečanom otvaranju neko me je slikao i ta fotografija je postala hit na društvenim mrežama. Svi su se odmah raspitivali ko sam, šta sam, odakle sam. Znam samo da sam jutro nakon svečanog otvaranja imala “milion” poruka – istakla je.
Plivanjem se počela baviti u Mostaru, u 25-metarskom bazenu. Uslovi nisu bili sjajni i sreća što ju je u Sarajevu otkrio Borut Petrič, evropski prvak iz 1981. godine kada se takičenje održalo u Splitu.
– On me je otkrio i njemu mogu zahvaliti na rezultatima koje danas postižem. Kako sam u to vreme bila maloletna, razgovarao je s mamom bih li prešla u Jug i trenirati u Dubrovniku. Dogovor je pao i tako je počela naša saradnja – kaže Amina.
Kako to da vas nije nagovorio da plivate na duže staze, gde je on bio sjajan?
– To je bilo teško izvodljivo jer u Mostaru nisam imala uslove za duge staze tako da sam se zadržala na kraćim. Probala sam nekoliko puta plivati na 400 m slobodno. Čak sam bila blizu hrvatskog rekorda. No, držim se 50, 100 i 200 metara delfin. Inače, delfin je najteža plivačka disciplina – rekla je Amina.
Kasnije se Borutov i njen put razišli. Amina je otišla u Zagreb, a Borut se vratio u Kranj.
Ove sezone nije bilo mnogo takmičenja. Za vreme izolacije Amina je bila u Mostaru.
– Teško je ne trenirati i bila sam srećna kada sam mogla doći u Zagreb i nastaviti s treninzima. Za mesec dana trebalo bi se održati prvenstvo Hrvatske. Pitanje je hoće li se održati.
Mnogi će je povezati s ocem Seadom koji je bio fudbaler Veleža. Kajtaz je odigrao mnogo velikih utakmica za “rođene”, a jedna od najboljih je ona u finalu Kupa Jugoslavije 1986. godine, kada je Velež pobedio zagrebački Dinamo s 3:1. Odigrao je i jednu utakmicu za “A” reprezentaciju bivše Jugoslavije, 19. maja 1986. protiv Belgije (3:1) u Briselu. Zbog povrede je okončaokarijeru nakon samo osam odigranih utakmica u Bundesligi.
– Pogledala sam samo jednu njegovu utakmicu. Znam da je veliki prijatelj sa Semirom Tuceom koji trenutno živi u Švajcarskoj. Njih dvojica su bila su ubojiti tandem napadača Veleža – rekla je 23-godišnja Amina.
Kurir sport
