ATLETIKA JE MOJ ŽIVOT! Asmir Kolašinac za Kurir: Da mogu nešto da promenim to bi bilo da se manje nerviram zbog slabijih rezultata
Ostali sportovi -
Još uvek me boli Tokio! Iza sebe sam imao rezultatski možda najbolju sezonu i samim tim očekivanja su mi bila velika, kaže bacač kugle za Kurir
Tog 1. marta 2013. godine srpska zastava se vijorila na najvišem pobedničkom postolju. Bacač kugle Asmir Kolašinac hicem od 20.62 metara upisao se u istoriju evropske atletike. Zlato je zasijalo na grudima, i to godinu dana posle prvenstva u Helsinkiju na kojem se rezultatom 20.36 okitio bronzanom medaljom. Geteborg će svakako zauvek biti posebno poglavlje u karijeri slavnog srpskog atletičara, koji je dominaciju na Starom kontinentu potvrdio i 2015. godine kada se iz Praga vratio sa srebrnim odličjem.
Bilo je u dugoj i blistavoj karijeri izvanrednog srpskog bacača kugle još mnogo nagrada i priznanja, a on na zalasku 2021. godine za Kurir sumira period koji je, zbog globalne pošasti, bio i više nego turbulentan.
- Pamtiću ga po putovanjima, ali ne onim turističkim već takmičarskim, gde sam "jurio" olimpijsku normu pa sam Balkan obišao uzduž i popreko i to sve sa svojim autom i kuglama u gepeku. Da mogu da nešto da promenim bilo bi da se manje nerviram zbog lošijih rezultata - priznaje Kolašinac kojeg pandemija nije zaobišla.
- Mislim da ćemo tek u narednim godinama videti pravu sliku i koje sve posledice na sport je ostavila korona. Za sada nama svima najviše smeta to ograničeno kretanje, pogotovu u samom početku pandemije, a sada i nebrojano mnogo testiranja na svakom koraku. Većina takmičenja bez publike, nošenje maski koje meni lično mnogo smetaju. Posledice koje je korona individualno ostavila na sve nas sportiste, u smislu veoma dugog oporavka nakon kovida. Nakon preležanog virusa godinu dana nisam mogao da treniram punim kapacitetom, jedan trening dnevno i to nekim srednjim intezitetom. Moram da priznam i dan danas kada sam u trenažnom procesu većinu vremena osećam umor i više sam posvećen oporavku nego samom treningu - opisuje četvorotstruki učesnik Olimpijskih igara. Peking, London, Rio, a na kraju i Tokio čiji "gorak ukus" još uvek oseća.
- Priznajem da me još uvek boli Tokio. Iza sebe rezultatski imao sam možda najbolju sezonu i samim tim očekivanja su mi bila velika. Međutim greška je bila što sam na Olimpijske igre otišao samo šest dana ranije nego će početi moja disciplina. A to je malo vremena da se potpuno aklimatizujem i naviknem na tu veliku vremensku razliku od sedam sati. Idealno je bilo da sam 14 dana ranije došao. S druge strane nakon preležanog kovida mnogo sporije se oporavljam od treninga pa je verovatno i sama sposobnost mog organizma na brzu aklimatizaciju takođe usporena. Na samom takmičenju je to sve izgledalo usporeno, bez fokusa i energije koja me inače krasila. Jednostavno to nisam bio ja. Čak u trećem i poslednjem pokušaju u kvalifikacijama sam bacio preko 20 metara. Nedovoljno za finale ali bih bio mnogo bolje plasiran, namerno sam prestupio misleći da je loš hitac. I to je pokazatelj koliko sam bio dekocentrisan i sportski rečeno loš.
Smotra najboljih atletičara sveta u prestonici Srbije zakazana je za period od 18. do 20. marta 2022. godine kada će biti održano Svetsko atletsko prvenstvo u dvorani. Planetarni spektal "kraljice sportova" mogao bi da bude događaj na kojem će Asmir Kolašinac staviti tačku na briljantnu karijeru.
- Ja sam to više najavio kao mogućnost i možda lepu priliku da se pred domaćom publikom oprostim. Imam zaista jako dugu i uspešnu karijeru i želja mi je da se povučem sa nekim dobrim rezultatom i plasmanom. O tome ću odlučiti, možda čak i na samom takmičenju. O tom momentu i emocijama ne želim da razmišljam jer mi bude teško, atletika je moj život i nešto što mene definiše. Moram psihički dobro da se pripremim za taj trenutak. Pripreme za Svetsko prvenstvo teku dobro, fokus mi je na oporavku više nego na samom treningu i najbitnije mi je da celu zimu prođem bez povreda. Onda neće biti problem za neki dobar i dalek hitac - kaže Asmir koji o karijeri posle atletike uveliko razmišlja.
- Imam dosta želja i planova o tome šta bih nakon karijere. Nisam još definitivno odlučio šta tačno želim ali sigurno je da ću biti uvek blizu atletike i definitivno neću ići u inostranstvo. To je sigurno - uverava nas fenomenalni bacač kugle kome u 2021. godini predstoji, sada već tradicionalni, novogodišnji miting Crvene zvezde.
- Meni jedan od najdražih. Nekako je praznična atmosfera, svi su euforični. Glavno takmičenje je još uvek daleko pa nema nekog rezultatskog pritiska i baš uživam. Pre dve godine sam tu postigao i lični rekord u dvorani što je dvoranski svetski rekord za veterane. Tada sam imao 35 godina i dva meseca, a veterani se računaju od 35 godine tako da je zvanično 21.06 metara svetski rekord za veterane. Probaću da taj rekord popravim ako ne sada za Zvezdin miting, onda tokom ostatka dvoranske sezone.
Osim na atletskom polju, Kolašinac je aktivan i na humanitarnom planu. Nedavno se pridružio projektu fondacije Nataša Kovačević "Da sva deca skaču" koja za cilj ima kako bi se deci, koja su zbog povrede ili usled bolesti ostala bez noge, obezbedile dinamičke proteze.
- Nataša i ja se poznajemo već duže vreme, prijatelji smo i ona je jedna sjajna osoba i sportista. Kada je pokrenula akciju imao sam zaista želju da učestvujem i pomognem koliko mogu. Njena želja je da se pomogne deci koja su zbog bolesti ili povrede nažalost ostala bez noge. S obzirom da su te proteze veoma skupe, i zbog samog rasta i razvoja dece moraju da se menjaju, da se kupuju nove koje su adekvatne uzrastu, to onda za roditelje predstavlja veliki finansijski problem. Zato smo tu i želimo da toj deci obezbedimo sve za normalno detinjstvo i život.
