ZEMUNCI SU GA SE PLAŠILI, A TITA JE ISPROZIVAO PRED SVIMA: Stavili su mu PIŠTOLJ NA GLAVU, a on ih je rešio NEMILOSRDNO I BRZO!

Donosimo vam 30 priča o najvećim jugoslovenskim sportistima

Marijana Beneša mnogi, uz čuvenog Mate Parlova, smatraju najboljim bokserom svih vremena sa prostora bivše Jugoslavije. Na evropskom amaterskom prvenstvu 1973. godine u Beogradu osvojio je titulu šampiona Evrope u lako-velter kategoriji, da bi šest godina kasnije to učinio i kao profesionalac. U Jugoslaviji je imao 272 pobede, 16 poraza i 11 remija, a list „Sport" ga je 1973. godine proglasio najboljim sportistom SFRJ. Iako je bio bokser - i to jedan od najvećih ikada - Beneš je umeo da svira, a pisao je i pesme.

Rođen je u Beogradu, majka Marija Vukić bila je Ličanka, a otac Josip vojvođanski Hrvat. Oboje su bili prosvetni radnici, otac je bio nastavnik muzičkog, pa je strast preneo na trećeg od trojice sinova, Marijana. On je bio odličan matematičar, a zbog roditelja je završio nižu muzičku školu na flauti i klavir. Srednju je napustio nakon prve godine zbog boksa. Imao je sestru Ljiljanu, a dvojica starije braće, Ante i Josip, trenirali su boks.

„Kao klinac sam bio talentovan, završio sam odsek za violinu. Kad sam upisao muzičku klinci su me zezali da sam žensko, da to nije za mene. Pitali su me kako ću deci u školi držati nastavu muzičkog s modricom na oku. To me je iritiralo i zbunjivalo, pa sam napustio školu, hteo sam da imam neki muški posao. Ali bio sam dobar flautista, nisam bio baš dobar na klaviru, prsti su mi kratki, ali klavir je bio obavezan instrument", izjavio je 2004. u intervjuu za „Nacional".

Marijan Beneš u amaterskoj karijeri imao je 299 borbi od čega je dobio čak 272. U profesionalnoj karijeri od 56 mečeva dobio je 50. Nakon osvajanja zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u boksu 1973. u Beogradu, prešao je u profesionalce i 1979. osvojio titulu evropskog prvaka u verziji Evropske bokserske unije u lakoj velter kategoriji. Povukao se iz ringa 1983. godine zbog teške povrede oka.

Pitali su ga jednom prilikom da li je Bosanac ili i dalje Jugosloven. Rekao je "ono što sam uvek bio - mali Titov pionir".

- Pošten čovek se kune jednom za jednu stvar. Bio sam i ostao pošten. Zakleo sam se Titu da ću čuvati bratstvo i jedinstvo, a šta sam mislio u to vreme mislim i danas - govorio je Beneš.

Sa Titom se sreo čak dva puta. O jednom se i dan danas prepričavaju detalji.

- Tile je bio laf. Kad su me prvi put predstavili Titu, rekao mi je: "A ti si onaj mali što onako opasno bije?". Ja sam mu rekao: "Niste li vi druže Tito viši?". Zagrcnuo se od smeha. Mogu da pišu šta hoće, ali niko nije jeo iz kante za smeće dok je Tito bio živ. Svi su imali platu - i radnik, i rudar, i čistač ulica, i lekar... Sad gospoda jedu iz kante za smeće - i u Zagrebu, i u Beogradu, i u Banjaluci - govorio je Beneš.

Kad je počeo rat, dešavalo se da mu dođe ološ, stavi pištolj na glavu i pita ga "Ko je sad jači, a?"

- Rešavao sam to benešovski. U prevodu, ko god je to uradio, dobio je štos u glavu, nemilosrdno i brzo. I potres mozga, slomljeno nešto, i sve što ide s tim. Pesnica šampiona uvek je brža od prsta ološa na obaraču.

Preminuo je 4. septembra 2018. u 67. godini u Banjaluci.

(Kurir sport)