GENIJE KOJI NIKADA NIJE POSTAO ŠAMPION: Zvali su ga Viktor Grozni! Prebegao je iz SSSR-a i ostavio ženu i dete koji su završili u radnom logoru

Na njegovu žalost, ostao je upamćen kao najbolji šahista koji nikada nije postao šampion. Tokom karijere je pobedio devetoricu šampiona, imao izjednačen skor sa Fišerom i Botvinikom, ali bez svetske titule.

Mnogi ga doživljavaju kao usamljenog viteza koji se borio protiv sestema, bez obzira na udarce, podmetanja, podvale i sabotaže.

Zbog stila igre i izraza lica, koji je delovao kao da je namrgođen, imao je nadimak "Viktor Grozni".

Viktor Korčnoj je rođen 23. marta 1931. godine u Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu. Sa 21 godinom je debitovao na prvenstvu SSSR-a, a osam godina kasnije je prvi put postao šampion svoje zemlje.

Ambiciozni velemajstor je četiri puta postao sovjetski šampion.

Međutim, on je hteo mnogo više. Njegovi snovi bili su vezani za titulu šampiona sveta. Kažu da je u to vreme bilo lakše otputovati na Mesec nego doći do prilike da se boriš za titulu. Korčnoj je gubio od Spaskog, Petrosjana, Karpova, pa na taj način nikako nije mogao da dođe do prilike.

Ipak, šansa mu se ukazala okolnim putem.

Sve je počelo 1972. godine kada je Robert Bobi Fišer pobedio Borisa Spaskog i postao šampion sveta. Taj poraz je mnogo zaboleo Sovjete, pa su rešili da se osvete Amerikancu tako što će izabrati svog najboljeg igrača za revanš.

Sovjeti su procenili da je Korčnoj, koji je imao 41 godinu, prestar, pa su se odlučili za 20 godina mlađeg Anatolija Karpova. I pored "dobronamernih saveta" Korčnoj nije želeo da odustane od ideje da postane izazivač. Korčnoj je trpeo strahovit pritisak, dobijao je pretnje, baš kao i svi ljudi oko njega. Korčnoja su u domovini optuživali za antisovjetsko delovanje, govorili su da zbog ličnih nije razumeo „više“ interese, pa je on po kasnijoj priči još tada odlučio da emigrira iz SSSR-a.

Korčnoj i Karpov su 1974. godine odigrali meč za izazivača koji je pripao mlađem kandidatu. Pričalo se da je Korčnoj bio "ubijen u mozak" zbog pritiska koji je trpeo, pa nije mogao da bude potpuno koncentrisan na meč.

Pošto je Bobi Fišer kasnije odbio da igra meč za titulu protiv Karpova, ovaj je postao šampion sveta.

Korčnoju narednih godina vlasti u Sovjetskom Savezu nisu dozvoljavale da učestvuje na turnirima. Bio je predmet medijskih napada i trpeo je strahovit pritisak kakav je verovatno danas teško i zamisliti.

U decembru 1974, Korčnoj je kritikovao Anatolija Karpova u intervjuu Božidaru Kaziću i jugoslovenskim novinama "Politika". Korčnoj je rekao da Karpov nije pokazao superiornost nad svojim protivnicima u mečevima kandidata. Korčnoj je takođe rekao da su zahtevi svetskog šampiona Fišera opravdani. Zbog ovih izjava Korčnoju nije bilo dozvoljeno da igra šah izvan Istočne Evrope dve godine. Njegova mesečna stipendija smanjena je sa 300 na 200 rubalja. Takođe mu je bilo zabranjeno da se pojavljuje u bilo kojoj TV emisiji i da drži časove. Imao je provalu stana.

Potom su se čelni ljudi šahovskog saveza SSSR-a konačno „smilovali“ 1976. godine i dozvolili mu da učestvuje na šahovskom turniru u Amsterdamu, a Viktor Korčnoj je po završetku turnira na kojem je i pobedio odlučio da ostane u Holandiji i zatraži politički azil.

U Sovjetskom Savezu Viktor Korčnoj je ostavio ženu Izabelu i sina Igora, koji su potom zbog njegovog poteza praktično živeli u kućnom pritvoru, a vesti o tome da mu porodica živi strahovito teško redovno su javljane Korčnoju, kako bi se na taj način izvršio dodatni pritisak na njega i bio nateran da promeni svoju odluku. Ipak, Viktor Korčnoj i pored svih pritisaka nije želeo da promeni svoju odluku i ubrzo je prešao da živi u Švajcarsku i dobio državljanstvo te zemlje.

Korčnoj je 1978. godine došao u priliku da se bori za svetsku titulu. Protivnik mu je bio aktuelni šampion Anatolij Karpov. Bio je to meč pun kontroverzi. Meč koji je krenuo 18. jula, trajaće puna tri meseca, a obeležiće ga neverovatni skandali, koji su krenuli još pre početka meča. Sovjeti su zahtevali da pored Korčnoja ne stoji zastava Švajcarske, a Viktor im je odgovorio tako što im je obećao da će sedeti tokom intoniranja himne SSSR-a. Usledila su „solomonska rešenja“ čelnika šahovske federacije kako bi se meč ipak održao, a prvo je bilo kada je meč otvoren „Internacionalom“, koja je „greškom“ puštena umesto himne Sovjetskog Saveza, ali to je bio samo početak kontroverzi.

Bilo je partija koje su završene bez rukovanja, Viktor Korčnoj je odbio da potpiše već viđeni remi i insistirao je da se igra dok se nije došlo u pat poziciju, pa je Anatolij Karpov „besan“ zbog takvog razvoja odbio da po završetku partije pruži ruku Korčnoju.

U publici je toko meča sedeo navodni doktor Zuhar, koji je po tvrdnjama Korčnoja bio zadužen da ga hipnotiše tokom trajanja meča, pa je tražio njegovo izbacivanje iz sale. „Doktor“ je na kraju izbačen, ali je posle protesta Sovjeta vraćen i tako u nedogled, sve dok Korčnoj nije prvo počeo da nosi naočare sa ogledalom, kako bi zaustavio dejstva „doktora“ Zuhara, a potom i angažovao indijanske magove iz SAD-a koji su se dobrovoljno javili da mu pomognu i „neutrališu dejstvo“ Zuhara. Ipak, ni tu nije bio kraj te tragi-komično bizarne epizode. Tvrdili su Sovjeti da su ti magovi koje je Korčnoj angažovao zapravo teroristi koji pripremaju ubistvo jedne bitne osobe, pa su iz šahovske federacije na kraju odlučili da i oni budu udaljeni iz sale u kojoj se igrao meč.

Važan deo partije je bila i „afera jogurt“, pošto je Viktor Korčnoj tvrdio da je Anatolij Karpov dobio voćni jogurt tokom jedne partije u kojem je navodno bila tajna poruka koja mu je pomogla tokom meča, a te tvrdnje su na kraju bile ismevane od svih iz tabora Anatolija Karpova.

Po tadašnjim pravilima prvak je postajao igrač koji prvi dođe do 6 pobeda, a remiji se nisu računali. Na kraju je Karpov slavio sa 6:5, uz 21 remi. Tako je Anatolij Karpov odbranio titulu šampiona u meču koji je bio više od šaha, ali je svetska javnost listom stala na stranu Viktora Korčnoja, disidenta i „jadnog“ čoveka koji se sam suprostavio jednoj od najvećih svetskih sila i tako pobrao simpatije javnosti.

Posle poraza u meču za titulu 1978. godine, Viktor Korčnoj je još samo jednom došao u priliku da se bori za svetsku titulu, ali je i u toj situaciji Anatolij Karpov bio bolji, pa ovaj vrhunski šahista nikada nije postao šampion sveta, što je po mišljenju mnogih šahovskih stručnjaka po kvalitetu koji je posedovao apsolutno zaslužio.

Korčnoj je nastavio da igra šah, pa je postao petostruki prvak Švajcarske.

Bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov vratio je 1990. godine Korčnoju državljanstvo, kao i 21 drugoj poznatoj ličnosti, medju kojima je bio i Aleksandar Solženjicin.

Viktor Korčnoj umro je u švajcarskom gradu Volenu 6. juna 2016. godine u 85. godini.

Korčnoj je četiri puta bio šampion SSSR-a (1960, 1962-63, 1964-65 i 1970). Osvojio je pet titula evropskih prvaka, dva međuzonska turnira za svetski šampionat i dva turnira kandidata (1977 i 1980). Ovo poslednje je dovelo da postane izazivač svetskog šampiona. Korčnoj je odigrao tri meča za titulu, a sve protiv Anatolija Karpova (1974, 1978 i 1981). Bio je najjači šahista koji nikada nije osvojio titulu svetskog šampiona. Bio je i sovjetski šampion u seniorskoj kategoriji. Korčnoj je igrao na deset turnira kandidata (1962, 1968, 1971, 1974, 1977, 1980, 1983, 1985, 1988 i 1991). Osvojio je 6 ekipnih medalja na šahovskim olimpijadama (SSSR) i 7 pojedinačnih medalja (4 zlatne i 3 bronzane). Igrao je na 17 šahovskih olimpijada (1960, 1966, 1968, 1970, 1972, 1974, 1978, 1982, 1988, 1990, 1992, 1994, 2000, 2002, 2004, 2006 i 2008etska šampiona u meču: Mihaila Talja 1968, Tigrana Petrosjana 1974, 1977 i 1980, i Borisa Spaskog 1977.