HALA KRCATA, NAROD PONOSAN, OK LJUBINJE DOČEKAO TROFEJ POSLE 27 GODINA! Ovo je jedna od najlepših odbojkaških priča, a o ovom klincu će se tek pričati!
To je Nikola Brborić iz Ljubinja. Njegovo mesto je i ranije bilo poznato po dobrim odbojkašima, ali je nedavno potpuno zasijalo u očima ljubitelja odbojke iz celog regiona.
Društvene mreže preplavile su slike pune dvorane, sjajne atmosfere i ogromne energije na tribinama i terenu. Odbojkaški klub Ljubinje osvojio je Kup Republike Srpske prvi put posle 27 godina. Slavilo se na sve strane – mladi, stariji, bake i deke, svi su bili u transu nakon velike pobede od 3:2 protiv Tempa iz Ražljeva.
“Kad sam počeo da treniram odbojku, svi smo odrasli na tim pričama kako je Ljubinje osvojilo Kup 1998. godine. Ovo je grad sa izuzetnom odbojkaškom tradicijom, koji je dao mnogo reprezentativaca i u bišoj Jugoslaviji, a i sada za Srbiju igra Nikola Brborić. Malo mesto – možda 2000 stanovnika. Nerealan uspeh. Svake sezone igramo sa mladim igračima – većina je iz srednje škole. Kad smo došli do finala, ja sam bio presrećan i zamolio sam Upravu da organizujemo u Ljubinju utakmicu. Malo ima ljudi, slabije i deca treniraju, a imamo ogromnu tradiciju. Pokušali smo da napunimo salu, nadali smo se najboljem. Ali, ovo što se sinoć dogodilo nismo ni u najluđim snovima zamišljali. Ovakva atmosfera, ovako ispunjena sala… Da mi je neko rekao da napišem scenario kako da osvojimo Kup, ja ne bih umeo ovako da ga napišem“, rekao je kapiten Radoslav Janjić za Meridian sport.
Dvorana je bila krcata.
“Mi kod kuće sa ovakvom podrškom možemo mnogo toga. Baš je bilo nerealno. Dvorana prima 350 ljudi, a mislim da je sinoć bilo blizu 600. Momak koji je prodavao ulaznice, kad je prodao sve, rekao je: ’Samo ulazite’. Nerealan osećaj…“.
Ni igrati, ni gledati ovu utakmicu nije bilo nimalo lako. Ljubinje je do pobede stiglo tek posle pet iscrpljujućih setova.
“Počeli smo odlično – pobedili prvi set, a onda su oni drugi prelomili sredinom seta. U trećem smo izgubili glavu, pobedili su nas lagano 25:9. Posle smo uspeli nekako da se vratimo. U četvrtom smo lako dobili, a u petom se igralo poen za poen do promene strana. Onda smo napravili razliku i poveli 13:9. Ali, nije bio kraj. Naše neiskustvo je uticalo da se vrati protivnik na 13:13. Pobedili smo 15:13“.
Bez obzira na sve, ovako je ipak slađe...
“Mislim da smo kupili navijače, kupili grad ponovo. Da je barem neko dete koje je bilo na tribinama poželelo da trenira odbojku, mislim da je to mnogo veći trofej od samog Kupa. To nam je bio cilj… Ja sam trener u OK Leotar u Trebinju. Moje curice su došle da gledaju, iako je 60km udaljeno. Samo sam ih pitao na kraju: ’Kakav vam je osećaj bio’. One su sve u fazonu kao da je odbojka tenis… Sad kad su došle i videle atmoferu, rekle su da bi se zaljubile ponovo u odbojku, da su je prvi put gledale sinoć. To je po mom mišljenju najveća pobeda“.
Mnogi se pitaju u čemu je tajna ovog malog mesta, kako to da iz Ljubinja izlazi toliko odbojkaškog talenta…
“Mislim da je do karaktera. Te priče koje slušamo, na kojima odrastaju deca u Ljubinju. Konstantno je potreban heroj, da bi se deca zbog tog nekog zaljubila u odbojku. Baš sam sinoć video neke svoje heroje iz detinjstva, tipa Anđelko Ćuk. Oni meni govore hvala, a zapravo želim ja njima da se zahvalim. Odrastao sam na pričama o njima, slušao sam godinama kako je te 1998. godine bila dvorana nerealno puna i slično. Nadam se da ćemo mi motivisati decu da zbog nas krenu sa odbojkom i da jednog dana napune halu. Baš mi je sinoć jedan čovek rekao: ’Mislio sam da je grad potpuno mrtav, da ga ne može ništa probuditi, a onda se desi ovo’. Baš smo se zezali, danas su izbori u Republici Srpskoj, niko ne priča o tome – svi pričaju o Kupu osvojenom posle 27 godina. Mi smo pobedili na izborima“, našalio se Radoslav Janjić.
Cela porodica živi za odbojku
Jedan od važnih igrača bio je i mladi Petar Popara (18), koji od rođenja živi za odbojku. Osvajanjem kupa nastavio je samo tradiciju svog dede Gaje Krunića koji je bio jedan od osnivača OK "Ljubinje". Da je odbojka u venama ovog perspektivnog i talentovanog igrača jeste i činjenica da mu je i sestra od tetke Ivana Krunić, koja je takođe jedan od najtalentovanijih odbojkašica Republike Srpske.
Zanimljivo je da je sin Gaje Krunića, Darko Krunić, inače otac talentovane Ivane Krunić i ujak Petra Popare, prvo bio prvotimac OK Ljubinje, a potom cenjeni odbojkaški sudija.
Da iver ne pada daleko od klada je i činjenica da je njegov sin Ilija Krunić, rođeni brat mlade Ivane, takođe bio prvotimac Ljubinja.
Ilija je bio proglašen najperspektivnijim odbojkašm Republike Srpske, a igrao je u svim mlađim kategorijama reprezentacije BiH.
Kurir sport / Meridian sport
Ne propustite
· Reaguj