Nikada pre Lojd Heris nije pobedio u sedam mečeva uzastopce na nekom turniru u svojoj karijeri. Aslan Karacev jeste - nedavno, u Melburnu, kada je posle 9 pobeda postao prvi kvalifikant u Open Eri koji je na svom Grend Slem debiju došao do polufinala. U ovim čudnim vremenima koronom poremećenog tenisa - došli smo do toga da se Lojd i Aslan - kvalifikant i nosilac specijalne pozivnice - nađu u finalu ATP turnira, i to u Dubaiju, jednog od najjačih u seriji 500.
Ko je pratio mečeve i tok turnira proteklih 7 dana iz teniskog centra Bliskog istoka, sigurno mu se iz kola u kolo činilo da će se ove godine desiti nešto posebno i jedinstveno. Glavni razlog tome su bili sjajni nastupi autsajdera i nefavorizovanih igrača - kojima se "otvorila tabla" posle povlačenja nekolicine najavljenih zvezda iz turnira (Federer, Nadal, Beretini, Vavrinka, Monfis...) i time se stvorila mogućnost da verifikuju ono što su naročito od početka ove teniske sezone činili u Australiji, Evropi i na Bliskom istoku. Naravno, nisu se svi asovi sa pedigreom povukli sa turnira; neki su zaigrali, a neki - bolje ni da nisu. Tim je nestao sa turnira a da se olovo nije propisno ni osušilo u novinama koje su ga proglašavale za "spremnog za juriš na titulu u Dubaiju" (sa mesta 1. nosioca, naravno). Mnogo ranije od željenog sa turnira su eliminisani Gofen, Bautista Agut, Hačanov, Basilašvili i - poslednji među njima - Nišikori, ali ni jedan meč koji je doveo do ovakvog epiloga turnira nije ostavio ni malo sumnje u to da je pobedu zasluženo odneo bolji - i fizički, mentalno i strateški spremniji igrač. Upravo zbog takvog odličnog niza pobeda i reprezentativnih nastupa igrača koji se smatraju tek dolazećim na najveću scenu svetskog tenisa - jačalo je uverenje da je ovde faktor "favorita" potpuno anuliran pred mečeve polufinala - jer su sve četvorica igrača do tada prikazala ceo dijapazon teniskih kvaliteta, i da su svi svesni toga da će iskonska želja i detalji - a ne ime, titule i rang - odlučivati o tome ko će se izboriti za priliku da u subotu uveče podigne trofej u motivu "Srebrnog jedrenjaka" na centralnom Dubai Djuti Fri teniskom stadionu Ejvijejšn central.
Uvodni meč dana u punom smislu je potvrdio tu konstataciju, i demonstrirao koliko je velika želja Herisa i Šapovalova da se kvalifikuju za veliko finale. Šapovalov je u svojoj igri imao dve velike barijere - neverovatno požrtvovanog Herisa, koji je uprkos činjenici da je na terenima u Dubaiju proveo duplo više vremena od Kanađanina - grizao na svaki poen kao da je prvi i više nije osećao ni zamor ni bol - kao i sebe, na momente stegnutog do neprepoznatljivosti zbog pritiska usled važnosti momenta i zle kobi prečestog ispadanja iz turnira na korak do borbe za titulu. Uprkos tome, Denis je svom svojom snagom gurao dalje, bodrio se skoro posle svakog dobrog poena, i uzevši prvi set u taj-breju došao do naizgled ogromne prednosti od 4:2 u drugom setu. Ali onda, bukvalno niotkuda - u duhu celog istorijata njegovog nastupa na ovom turniru - Heris konstruiše silovit kam-bek, i osvaja 5 uzastopnih gemova za izjednačenje u setovima i prednost prvog servisa u završnom delu meča.
To što je Šapovalov uspeo da povrati rezultatsku ravnotežu posle takvog udara protivnika znači da je dostigao visok nivo teniske zrelosti u poslednjih godinu i po dana - i dovede meč u taj-brejk završnicu. Intenzitet igre u tim trenucima je podsećao na Masters ili Grend slem finala, u kojima su se odigravale razmene sa preko 30 razmenjenih udaraca sa obe strane, asovi, fantastični vineri, riterni, brejkovi i kontra-brejkovi. Detalji koji su odlučili pobednika ovog meča su bili fantastični riterni Herisa i greške usled prevelikog rizikovanja Šapovalova - koga je evidentno pritisak do te mere gušio da je u najvažnijim poenima neke udarce odigravao krajnje hazarderski.
U komentaru za Kurir posle meča, Heris je naglasio da će biti spreman za finale - ali i posle njega:"Umoran jesam, ali za finale morate da nađete energiju kako god znate i umete. Veoma sam zadovoljan tenisom koji sada igram, ostvario sam nivo koji sam dugo želeo da imam i za koji sam naporno radio - ali jedva čekam da nastavim da ga unapređujem i posle ovog turnira. Postoji toliko detalja koje sam prepoznao da bih mogao da doteram čak i na ovom nivou moje igre - i unapred uživam u radu na njima!" ističe žilavi Južnoafrikanac.
Drugo polufinale - potpuno druga priča. Iako se može nagađati zbog čega Andrej Rubljov "nije bio prisutan" na terenu u prvom setu protiv njegovog saigrača iz reprezentacije Karaceva (podcenio ga, podlegao sopstvenom pritisku ili se opteretio kalkulacijama za učešće na Mastersu u Majamiju) - ono što je bilo neuporedivo važnije je to što je Aslan odisao apsolutnim samopouzdanjem, "spakovao" akciju na terenu po svojoj meri i sve aspekte igre mnogo slavnijeg protivnika učinio potpuno impotentnim. U tim momentima je Karacev mentalno izdominirao nad neodređenim Rubljovom - i jedino što je mlađeg Rusa moglo da vrati u meč je bila potreba da odgna sportsku sramotu posle izgubljenog prvog seta sa 6:2 i ni po koju cenu ne dozvoli da se meč okonča a da nije ni probao da se izbori sa sveprisutnim i efikasnim Karacevim.
Rubljev to uspeva da uradi vraćanjem u ritam, spašavanjem velikog broja brejk šansi za agresivnog Karaceva - čime otvara put ka rezultatskoj ravnoteži i većem samopouzdanju. To mu omogućava da iskusnim vođenjem igre u najvažnijim poenima pri kraju seta iskoristi stegnutost protivnika i izjednači rezultat u setovima. No, Karacev se nije dao pokolebati posle propuštenih prilika u drugom setu, već resetuje svoju igru i psihu na početne pozicije i visokim nivoom agresivnosti dolazi do dva ključna brejka - koja ga dovode nadomak pobede. Iako ga je blizina ovako velike pobede malo poremetila - čime je Rubljov dobio šansu za potpuni povratak u treći set - Karacev uspeva da se izvuče iz neprijatnih situacija na 5:4 i povratkom u dominantnu ulogu u razmenama dođe do najveće pobede u njegovoj karijeri.
Ni ovoga puta Karacev nije bio mnogo govorljiv pred medijima - ali je istakao da "mu je bilo važno da agresivnim stilom igrei prvi uspostavi prevlast u razmenama i time spreči Rubljova da ga stavi "u mašinu" i pasivni položaj iz koga bi vrlo brzo bilo nemoguće da se izvuče." Heris ili bilo koji drugi igrač u finalu - uopšte nije važno Aslanu; on zna šta može da učini njegovim stilom igre, da servis mora da ga služi i da će mu agresivnost dati ona mesta na terenu sa kojih može da ponovi ono u čemu je bio superioran u meču protiv Rubljova - veliki broj vinera, visoki procenat osvojenih poena na oba servisa (oko 70%) i silovit ritern koji je ponajviše promenio stanje na terenu.
Obojica finalista malo pričaju - a puno rade - i to je pozitivan element u najavi njihovog prvog meča u finalu jednog turnira. Lojd Heris će morati sebi da dokaže po drugi put u 2 dana da ume da se izbori sa pritiskom i zamorom u igri protiv fizički veoma jakih i raznovrsnih igrača - i da servisom i dobrim postavljanjem na terenu stvori platformu svoje željene igre iz koje bi koristio šanse da ugrozi Kacanova i natera ga na greške. Sa druge strane, Karacev je pokazao da odlično i brzo uči i čita igru svojih protivnika - i da ima strahovito samopouzdanje koje mu daje voljni momenat da ostane agresivan čak i kada stvari ne pođu po željenom za njega.
Ako ne bude podlegao pritisku (kao što je bio slučaj u meču protiv Đokovića u Melburnu) Karacev bi po osnovnom stanju stvari trebao da bude blagi favorit u subotnjem finalu. U takvoj postavci, Lojd Heris bi mogao da bude taj koji bi - uprkos umoru - rasterećenom igrom i uz nekoliko dobrih vinera unese nestabilnost u igru protivnika - a onda dobrim servisima kapitalizira na stečenoj prednosti. Odlazak meča u treći set bi trebao da više pogoduje odmornijem Karacevu, ali jedino ako u tim trrenucima bude uspeo da digne igru na novi nivo - kao što je to uradio protiv Rubljova danas. Potpuno pogrešno bi bilo da Rus očekuje da bi ulaskom meča u treći set stekao nenadoknadivu prednost - jer Heris očigledno ume da rasporedi i umor i snagu i prilagodi ciljeve svoje igre tako da dovoljno snažno ostane u igri da bi stvorio šanse za brejkove ili izazvao protivnika na ključne greške.
Da bi Heris ili Karacev osvojili ovaj turnir - moraće i večeras da odigraju na svom najvišem nivou. Takav cilj svakako opravdava sva moguća sredstva, i biće veoma zanimljivo videti šta će od svog impresivnog repertoara prikazanog do sada u Dubaiju obojica igrača izvesti u svom prvom velikom finalu u karijeri.
(Vuk Brajović)
NE PROPUSTITE
